Vilson i Self traže od Besenta da NIS ne dobije licencu
Dvojica republikanskih kongresmena pisala su ministru finansija SAD dan pred istek važeće licence OFAC-a. NIS je novo izuzeće zatražio 24. septembra, a prodaja ruskog udela nije završena.
Republikanski članovi Predstavničkog doma Kongresa SAD Džo Vilson (Južna Karolina) i Kit Self (Teksas) traže od ministra finansija Skota Besenta da NIS ne dobije novu licencu za rad uprkos američkim sankcijama. Pismo je poslato u petak, 25. septembra, a važeća licenca Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD ističe u sredu, 30. septembra.
Pismo je ekskluzivno dobio američki list The Hill, koji Vilsona i Selfa opisuje kao bliske Trampove saveznike. Prenela ga je i Radio slobodna Evropa.
Šta tačno kongresmeni traže od Ministarstva finansija?
Traže preispitivanje svake nove privremene licence, ne samo one koja stiže na naplatu. Vilson i Self u pismu navode:
„Pišemo vam kako bismo vas s poštovanjem zamolili da ponovno razmotrite produženje svih dodatnih privremenih licenci koje bi omogućile Naftnoj industriji Srbije da nastavi s radom uprkos američkim sankcijama vezanim uz njeno rusko vlasništvo.“
Tekst je prenet u prevodu, kako su ga objavili srpski mediji. Original, prema The Hillu, glasi: „We write to you to respectfully request that you reconsider extending any additional temporary licenses allowing Serbia’s Oil Industry of Serbia (NIS) to continue operating despite U.S. sanctions related to its Russian ownership.“
Vremenski redosled je kratak. NIS je novi zahtev za posebnu licencu podneo Ministarstvu finansija SAD 24. septembra, dan pre nego što je pismo poslato. Sankcije NIS-u su uvedene početkom 2025, a od tada se, prema pisanju Danasa, licenca za rad periodično obnavlja.
Zašto smatraju da izuzeća štete?
Kongresmeni tvrde da izuzeća omogućavaju da se pregovori o prodaji ruskog udela odugovlače. Ruski vlasnici drže 56,15% NIS-a, od čega 44,85% pripada Gaspromnjeftu. Mađarski MOL je u januaru objavio da je postigao dogovor s Gaspromnjeftom o preuzimanju njegovog udela, ali posao nije zaključen. U pismu stoji:
„Pregovori o konačnom ugovoru o kupovini i dalje su u toku, a MOL je od vašeg odeljenja zatražio daljnje odobrenje za nastavak poslovanja uprkos ograničenom napretku.“
Drugi argument odnosi se na državu, a ne na kompaniju. Vilson i Self su napisali da „Srbija i dalje održava bliske političke i ekonomske veze s Rusijom i, za razliku od većine evropskih zemalja, nije uvela sankcije Moskvi nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022“.
Vilson se oglasio i na mreži X. Kako prenosi Danas, napisao je da je vreme da se prekine produžavanje izuzeća i da se „sprovedu sankcije za najveću naftnu kompaniju u Srbiji koja je u vlasništvu Rusije“. U istoj objavi je, prema Danasu, ocenio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „vuče Ameriku za nos“.
The Hill navodi da NIS snabdeva 80% energetskih potreba Srbije.
Šta je ostalo otvoreno do 30. septembra?
Licenca nije jedini rok koji ističe istog dana. Prema RTS-u, 30. septembra ističu i rokovi za pregovore MOL-a i Gaspromnjefta o ruskom udelu, kao i aktuelni gasni aranžman Srbije i Rusije. O gasu i rokovima pred tim datumom pisali smo ranije, u tekstu „Vučić i Bocan-Harčenko: gas i NIS pred rokom 30. septembar“.
Odgovor na pismo za sada nije objavljen. U izvorima koje smo pregledali nema reakcije Ministarstva finansija SAD, NIS-a, MOL-a ni srpskih zvaničnika.
Urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković rekla je u Jutarnjem programu RTS-a da očekuje produženje licence i da su lobiranja protiv Srbije sve jača:
„Američki kongresmeni, jutros je objavljeno u medijima, tražili su da se Srbiji uvedu sankcije jer dve godine koristi to što OFAK prolongira primenu sankcija i tako finansira rat u Ukrajini. To je lobiranje protiv Rusije, ali i Srbije.“
Putniković je navela i da građani ne treba da strahuju za grejnu sezonu. Prema njenim rečima, u skladištu Banatski Dvor je oko 450 miliona kubnih metara gasa, od čega je 51% u vlasništvu Gasproma, a u Mađarskoj Srbija ima oko 500 miliona kubnih metara. Iz državnih rezervi pušteno je 5.000 tona evrodizela, što ona vidi kao signal da država može da interveniše na tržištu.
Cena nafte je u utorak ujutru bila oko 107 dolara po barelu, prema podacima koje je RTS preneo u istom prilogu. Putniković je ocenila da će cene dizela u Evropi rasti nezavisno od cene sirove nafte, jer je Rusija zabranila izvoz derivata do Nove godine.
