Strani direktni investicije Q1 2026 dostigle 1,21 milijardi EUR

Neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u prvom tromesečju 2026. iznosi 1,21 milijardu EUR, prema platno-bilansnoj objavi Narodne banke Srbije od 28. maja. To je rast od 9% u odnosu na 1,11 milijardu EUR ostvarenu u prvom tromesečju 2025.

Tromesečni nivo predstavlja 27,5% ukupne projekcije za 2026, koja iznosi 4,4 milijarde EUR. Tempo ostvarenja je u skladu sa godišnjim ciljem.

Geografska struktura

Kineski kapital ostao je vodeći u strukturi priliva, kao i u prethodnih pet kvartala. NBS u objavi prikazuje raspodelu po zemlji porekla na osnovu neposrednog vlasništva, ne uzimajući holding strukture.

Pregled zemalja porekla u Q1 2026:

• Kina: 339 miliona EUR, udeo 28,0%
• Nemačka: 194 miliona EUR, udeo 16,0%
• Italija: 133 miliona EUR, udeo 11,0%
• Mađarska: 109 miliona EUR, udeo 9,0%
• Sjedinjene Američke Države: 85 miliona EUR, udeo 7,0%
• Austrija: 73 miliona EUR, udeo 6,0%
• Ostale zemlje: 277 miliona EUR, udeo 23,0%

Najveći jednokratni priliv u tromesečju ostvarila je kineska Shenzhen Mindray Bio-Medical ulaganjem od 124 miliona EUR u proširenje proizvodnog kapaciteta u Kragujevcu.

Sektorska struktura

Proizvodni sektor zadržao je dominantnu poziciju, sa rastom u odnosu na 2025. kada je udeo iznosio 38%. Nekretninski sektor i logistika takođe beleže porast učešća.

Sektorska raspodela priliva:

• Prerađivačka industrija: 521 milion EUR, udeo 43,0%
• Sektor nekretnina i građevine: 230 miliona EUR, udeo 19,0%
• Logistika i saobraćaj: 145 miliona EUR, udeo 12,0%
• Trgovina na veliko i malo: 121 milion EUR, udeo 10,0%
• Informacione tehnologije: 97 miliona EUR, udeo 8,0%
• Energetika: 60 miliona EUR, udeo 5,0%
• Ostalo: 37 miliona EUR, udeo 3,0%

Pad učešća energetike (sa 9% u Q1 2025. na 5% u Q1 2026) odraz je usporene fazne dinamike velikih investicionih ciklusa u tom sektoru i čekanja na ishod NIS pregovora.

Kako se FDI prelivaju u BDP

Direktor Centra za visoke ekonomske studije Goran Radosavljević je u izjavi za eKapija od 28. maja kvantifikovao prelivanje.

Tromesečni priliv stranih direktnih investicija od 1,21 milijardu EUR predstavlja oko 4,9 procenata tromesečnog bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije, što je iznad regionalnog proseka koji iznosi 3,2 procenta.

Radosavljević je naveo i šire implikacije.

Visoka stopa ulaska FDI ostaje glavni instrument finansiranja deficita tekućeg računa platnog bilansa, čime se izbegava potreba za dodatnim spoljnim zaduživanjem javnog sektora u srednjeročnom periodu.

Veza sa tekućim računom

Tekući račun platnog bilansa Srbije u Q1 2026. zabeležio je deficit od 956 miliona EUR, što odgovara 3,9% tromesečnog BDP. Priliv FDI premašio je deficit za 27%, čime je obezbeđeno potpuno finansiranje bez upotrebe deviznih rezervi.

Pokazatelji platnog bilansa u Q1 2026:

• Deficit tekućeg računa: 956 miliona EUR
• Neto priliv FDI: 1,21 milijardu EUR
• Pokrivenost deficita FDI prilivom: 127%
• Promena deviznih rezervi: rast od 580 miliona EUR

Razlika između priliva FDI i deficita tekućeg računa zajedno sa drugim kapitalnim transferima objašnjava rast deviznih rezervi NBS-a u prvom tromesečju.

Da li dolazi novi pik priliva

Otvoreno je pitanje da li bi ulazak novih projekata u drugu polovinu 2026, posebno proširenja Stellantis Kragujevac i kineskog CATL pogona za baterije, podigli godišnji nivo iznad projekcije od 4,4 milijardi EUR.

Pratite kvartalne objave NBS-a o platnom bilansu i strukturi FDI tokova u nastavku izveštaja.