Suncokret 50, kukuruz 19 dinara: ratari traže subvencije

Otkupna cena suncokreta u Srbiji ove sezone iznosi 50 dinara po kilogramu akontno, dok proizvođači u okolnim zemljama za isti rod dobijaju od 65 do 70 dinara. Razlika od gotovo trideset odsto, uz prinos koji je u proseku manji za 40 odsto od uobičajenog, stavlja ratare pred računicu koja im, kako tvrde, ne pokriva ni troškove proizvodnje.

Slična slika je i kod ostalih ratarskih kultura. Otkupljivači za kukuruz nude 19 dinara po kilogramu, a za pšenicu nešto više od 20 dinara. Poljoprivrednici iz nekoliko vojvođanskih opština, u izjavama za agenciju Beta 1. septembra, upozoravaju da su cene minimalne baš u trenutku kad su prinosi zbog suše prepolovljeni, i traže da država isplati drugu tranšu subvencija pre jesenje setve. Ako to izostane, najavljuju proteste.

Koliko iznosi gubitak po hektaru

Dragan Kleut, poljoprivrednik iz Stajićeva kod Zrenjanina, računa da je prinos suncokreta u okolini Zrenjanina ove godine od 500 kilograma do 1,4 tone po hektaru, dok se dobrim rodom smatra oko četiri tone. Ocenio je da je proizvodnja suncokreta skuplja od ostalih ratarskih kultura, pa pad cene za njega teže pada.

„Situacija u poljoprivredi je očajna, za suncokret nude akontnu cenu od 50 dinara po kilogramu, za pšenicu nešto više od 20, a za kukuruz 19 dinara. Šta ima da se kupi za 19 dinara po kilogramu?“

Rekao je Kleut 1. septembra, u izjavi prenetoj preko agencije Beta.

Slično računa i Nedeljko Savić, predsednik udruženja poljoprivrednika „Stig“, koji ima 60 hektara pod suncokretom. Sa prinosom do 2,8 tone po hektaru i po ponuđenoj akontnoj ceni, po njegovom računu, biće u minusu tri miliona dinara (~25.600 evra). Jovica Jakšić, jedan od retkih koji su ove godine ostvarili nešto bolji rod, oko tri tone po hektaru, navodi da tržišna cena suncokreta iznosi oko 56 dinara po kilogramu, dok je u susednim zemljama oko 80 dinara. I pored boljeg roda, kaže, troškovi proizvodnje neće biti pokriveni.

Kukuruz stoji slično. Prinos u Vojvodini je ove godine oko četiri tone po hektaru, umesto uobičajenih 10 do 12 tona. Kod Subotice, prema rečima poljoprivrednika Miroslava Matkovića, prinos je takođe oko četiri tone po hektaru, uz slabo interesovanje otkupljivača i po ceni od 19 dinara po kilogramu.

„Ne smem ni da izračunam koliki ću minus imati u proizvodnji ratarskih kultura“, rekao je Matković.

Da li sirak menja kukuruz u sušnim godinama

Matković je osporio i tvrdnju ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da sirak u sušnoj godini može doneti prinos do osam tona po hektaru, i da je time alternativa kukuruzu.

„Na oglednim njivama sirka na ovoj suši prinos je ove godine do dve tone po hektaru. Kada sam pitao prodavce semena može li sirak da klija bez kiše, u prašini, rekli su mi da i njemu treba kiša. Ako sirku, koji ne može da zameni kukuruz, treba kiša, zašto bi ga sejali, jer ako je ima, možemo da sejemo i kukuruz?“

Rekao je Matković, sumnjajući u računicu ministarstva koja sirak nudi kao zamenu za kukuruz u sušnim godinama.

Zahtevi pred jesenju setvu

Poljoprivrednici traže tri stvari pre početka jesenje setve: isplatu druge tranše državnih subvencija, veći povraćaj akcize na gorivo i konkretne mere za posledice suše. Kleut je pritom prozvao ministra Glamočića, tvrdeći da je merama koje je ministarstvo uvelo ukinuto pravo prvenstva zakupa državne zemlje za meštane, u korist krupnijih zakupaca.

„Zbog toga pojedinci, bliski vlastima, zakupljuju na stotine hektara državne zemlje, pa će mali poljoprivrednici koji nisu mogli da zakupe državnu zemlju u svojim mestima biti uništeni, a ostaće samo veliki investitori.“

Rekao je Kleut, dodajući da je zbog loše poljoprivredne politike broj gazdinstava u poslednjih nekoliko godina smanjen za više desetina hiljada, a da poljoprivrednici koji nisu bliski vladajućoj stranci teže prolaze i na konkursima za subvencionisanu nabavku mehanizacije.

Ako druga tranša subvencija ne stigne pre jesenje setve, poljoprivrednici iz više vojvođanskih opština najavljuju proteste. Da li će do toga doći zavisi od narednih nedelja, u kojima se odvija i sama žetva kukuruza, i od odluke Ministarstva poljoprivrede o rasporedu isplata.