Glamočić bez datuma za subvenciju od 17.000 dinara

Savez agrarnih udruženja Vojvodine saopštio je 18. septembra da ni posle sastanka sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem nema datuma isplate subvencije za seme od 17.000 dinara (oko 145 evra), iako ona po važećem kalendaru isplata dospeva već u septembru i oktobru.

Predsednik saveza Mikloš Nađ rekao je za agenciju Beta da je pitanje roka isplate bilo jedno od najvažnijih na sastanku predstavnika saveza sa ministrom, održanom dva dana ranije, oko 16. septembra, ali da konkretan odgovor nisu dobili.

“Nismo dobili odgovor koji smo očekivali. Glamočić je rekao da će učiniti sve da isplata bude što pre, ali bez konkretnog datuma”, rekao je Nađ.

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo ni na pitanje agencije Beta kada tačno počinje isplata subvencije za seme od 17.000 dinara. Iznos i rok se prema kalendaru odnose na tekuću sezonu, dok izvori ne navode da li se subvencija obračunava po hektaru ili po gazdinstvu.

Nedostatak datuma nije jedini problem sa kojim ratari ulaze u jesen. Nađ kaže da oko 50 odsto proizvođača iz saveza nije vratilo dug za repromaterijal i prolećnu setvu, pa neizvesnost oko subvencije to opterećenje dodatno produbljuje pred novu sezonu.

Za gazdinstvo koje čeka isplatu, kalendarski rok iz septembra i oktobra se poklapa sa periodom kada se kupuje seme i repromaterijal za jesenju setvu. Kada subvencija kasni, proizvođač tu kupovinu ili odlaže, ili je pokriva iz sopstvenih sredstava odnosno novim zaduživanjem, dok stari dug za prethodnu sezonu i dalje stoji neizmiren.

Zašto Vojvodina ne izvozi suncokret u Mađarsku?

Otkupna cena suncokreta u Srbiji iznosi 48 dinara po kilogramu (oko 0,41 evra), dok kupci u Mađarskoj plaćaju 58 dinara po kilogramu (oko 0,49 evra), odnosno oko 20,8 odsto više. Razlika od 10 dinara po kilogramu bi proizvođačima značila dodatan prihod, ali izvoz nije opcija.

“Nažalost, mi nemamo mogućnost da izvezemo suncokret u Mađarsku”, rekao je Nađ.

Cena koju domaći otkupljivači nude, dodao je, ne pokriva ni troškove proizvodnje, pre svega zbog malih prinosa posle sušnog leta.

Koliko je suša smanjila rod

Njive bliže Dunavu dale su od 1.000 do 1.300 kilograma suncokreta po jutru (57 ari, odnosno 0,57 hektara), dok je rod u Banatu i ostalim delovima Vojvodine bio niži, od 700 do 800 kilograma po jutru. Prinos soje bio je još slabiji, oko 300 kilograma po jutru. Deo proizvođača je, prema Nađovim rečima, odustao od žetve jer bi angažovanje kombajna koštalo više nego što bi se od roda dobilo.

Ove godine je, kaže Nađ, voće dobro rodilo, ali proizvođači sa velikim zasadima nisu ostvarili odgovarajući prihod jer je radna snaga za berbu bila skupa, pa je dobar rod delimično pojeden troškovima berbe.

Kombinacija nižeg prinosa i niže otkupne cene znači da isti hektar ove godine donosi manje nego lane, dok su troškovi setve, goriva i berbe ostali na prošlogodišnjem nivou ili su porasli. To je razlog zbog kojeg deo proizvođača u savezu, prema Nađovim rečima, više ne pokriva ni tekuće troškove, a ne samo stari dug.

Nađ ocenjuje da su proizvođači kukuruza, suncokreta i soje na ivici propasti. Za deo gazdinstava, kaže, sledeći potez ministarstva, pre svega konkretan datum isplate subvencije za seme, određuje da li će novu sezonu dočekati sa dodatnim dugom ili bez njega.