Subvencija po hektaru pala na 18.000, kukuruz bez roda

Subvencija po hektaru za ovu sezonu iznosi 18.000 dinara, oko 150 evra, prema 35.000 dinara ili oko 300 evra koliko je isplaćeno prošle godine. Smanjenje od 17.000 dinara stiglo je u leto u kojem, prema onome što agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić čuje od kolega sa terena, u severnom Banatu neće biti šta da se kosi.

“Kolege mi javljaju da od Kikinde do mađarske granice neće biti uopšte žetve kukuruza”, rekao je Ševarlić. U Mačvi je, dodaje, suša nastupila pre nego što je klip uspeo da se formira, pa je pitanje i koliko će biljne mase ostati za silažu.

Koliko od 18.000 dinara zaista ostane

Ševarlić računa da od isplaćenog podsticaja treba odbiti najmanje 10 odsto, a ponegde i 20 odsto, zavisno od toga kako je nabavljan repromaterijal. Posle tog odbitka poljoprivredniku ostaje između 14.400 i 16.200 dinara po hektaru, dakle između 123 i 139 evra. Prema prošlogodišnjih 35.000 dinara, to je manje od polovine, i to u sezoni u kojoj na delu površina prinosa neće biti nikakvog.

Njegov predlog je rebalans budžeta i dodatnih 17.000 dinara po hektaru, isplaćenih bez dokazivanja računa, kao što je urađeno lane. Uz to traži tri strukturne mere za centralnu Srbiju: komasaciju, održavanje atarskih puteva i podsticaj za kopanje bunara, koji u Vojvodini postoji, a južno od Save i Dunava ne.

Šta je ostalo na njivama

Soja je, po njegovoj proceni, u lošijem stanju od kukuruza. Suncokret se drži, ali ne svuda.

“Suncokret se još drži, jer je najotporniji na sušu - ali samo tamo gde se dobro đubrilo i ulagalo u proizvodnju.”

Ta ograda je ključna za računicu: otpornost useva ove godine zavisi od toga koliko je u njega uloženo pre suše, pa gazdinstva koja su štedela na đubrivu gube dvaput. Temperature su dodatni faktor. “Ovde praktički list gori, biljka ne može da diši”, kaže Ševarlić.

Voda: zabrane zahvatanja i presušeni bunari

Zabrana zahvatanja vode za navodnjavanje uvedena je u Bačkoj i u Gornjem Milanovcu, a crpna stanica u Grockoj privremeno je isključena. U Begaljici je pod jagodičastim voćem najmanje 30 hektara, dok se oko 200 hektara oslanja na sistem koji je sada zatvoren.

Proizvođač Jovica Živanović iz Begaljice uložio je u proizvodnju oko 30.000 evra. Samo tri priključka za navodnjavanje, po 300.000 dinara odnosno oko 2.560 evra po komadu, koštala su ga 12.000 do 13.000 evra. Pojedinim proizvođačima u okolini bunari su ove godine potpuno presušili.

Raspored padavina objašnjava razliku između regiona. U julu 2026. u severnoj Bačkoj i Banatu izmereno je manje od 10 milimetara kiše, dok je jugoistočna Srbija u nižim predelima dobila između 40 i 80 milimetara. Više od 90 odsto vode koja protiče srpskim rekama dolazi iz uzvodnih zemalja, pa se odluka o navodnjavanju u Bačkoj donosi na osnovu padavina koje su pale negde drugde.

Uloženo je stotine miliona, a sistem stoji

Ministarstvo poljoprivrede navodi šta je u poslednjoj deceniji uloženo u navodnjavanje:

• 97 miliona dolara iz zajma Fonda za razvoj Abu Dabija, za uslove za navodnjavanje više od 122.400 hektara
• 48 miliona evra iz zajma Evropske banke za obnovu i razvoj
• 75 miliona dolara iz zajma Fonda za razvoj Saudijske Arabije

Akumulacije Arilje i Selova su u izgradnji, dok izgradnja brane Pambukovica, koja se finansira iz zajma EBRD, tek treba da počne i pokriva 2.225 hektara. Taj broj vredi uporediti sa prethodnim: reč je o oko 1,8 odsto površine koju pokriva aranžman sa Abu Dabijem. Sistem koji postoji ove godine ne pomaže mnogo, jer pri ovako niskim vodostajima nema šta da se zahvati.

Cena je pala, a roda nema

Ranije smo pisali da je kukuruz na berzi pao na 20,20 dinara. Kombinacija je nepovoljna za proizvođača: berzanska cena je niska, a količine koje bi po toj ceni prodao neće ni biti požnjevene. Ševarlić razdvaja cenu sirovine od maloprodajne cene hrane.

“Cene sirovina su praktično iste kao što su bile pre 10 godina, a u međuvremenu su svi repromaterijali i sredstva rada drastično poskupeli.”

Na to se nadovezuje udar u stočarstvu. Afrička kuga svinja nanela je i posrednu štetu gazdinstvima koja nisu zahvaćena bolešću, jer prasad ne mogu da prodaju u kategoriji koja donosi najviše, pa ona prerasta u tovne svinje po nižoj ceni, uz neplaniranu kupovinu stočne hrane. Posledica koju Ševarlić očekuje jeste veći uvoz zamrznutog mesa iz zemalja Evropske unije, Brazila i Argentine.

“Ono što naši uvoznici uvoze, to je već po isteku roka od šest meseci i neupotrebljivo za ishranu ljudi u Evropskoj uniji.”

Sledeće što treba pratiti jesu dve stavke: da li će rebalans budžeta vratiti nedostajućih 17.000 dinara po hektaru i sa kakvom vlagom u zemljištu se ulazi u jesenju setvu. Ševarlić najavljuje da će na jesen ponovo biti protesta poljoprivrednika.