Naftovod ka Mađarskoj: 5,5 prema 3,3 miliona tona

Planirani kapacitet naftovoda od granice sa Mađarskom do Novog Sada iznosi oko 5,5 miliona tona sirove nafte godišnje. Srbija, prema proceni Miluna Babića, predsednika Skupštine Saveza energetičara Srbije, godišnje troši oko 3,3 miliona tona. Razlika od gotovo dva miliona tona je broj koji sada prvi put stoji uz projekat koji se do sada pominjao uglavnom kroz rokove i političke najave.

Skupština Srbije je izglasala predlog o davanju garancija za zaduženje kompanije Transnafta ad Pančevo, koja projekat sprovodi. Tender za izgradnju Transnafta je raspisala krajem decembra. Trasa naftovoda ide od Horgoša do Terminala Novi Sad, a deonica na teritoriji Srbije je duža od 100 kilometara.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je 26. avgusta izjavila da bi radovi trebalo da počnu do kraja godine.

“Plan je bio da izgradnja počne na jesen, ali vidićemo zbog svih procedura koje su u toku”, rekla je Đedović Handanović.

Prema oba izvora, biznis.rs i B92, završetak izgradnje se očekuje otprilike dve i po godine od početka radova, bez preciziranja kalendarske godine u kojoj bi naftovod trebalo da bude gotov.

Zašto jedan naftovod nije dovoljan

Srbija sada, kako ističe Babić, praktično ima samo jedan kanal za snabdevanje naftom i naftnim derivatima.

“Srbija praktično ima sada samo jedan kanal za snabdevanje naftom i naftnim derivatima, a to je naftovod Janaf, koji ide od Omišlja do Pančeva”, rekao je Babić za Euronews Srbija.

Novi pravac bi doneo naftu preko mađarske teritorije, kojom prolazi naftovod Družba, i time otvorio drugi kanal snabdevanja. Istu logiku diverzifikacije ministarka primenjuje i na gas.

“Zadržaćemo snabdevanje preko JANAF-a, ali naftovod sa Mađarskom može biti i samostalan”, rekla je Đedović Handanović.

“Ono što je bitno za energetsku sigurnost, to smo radili i sa gasovodima, jeste da se ne oslanjate samo na jedan pravac snabdevanja”, navela je ministarka, dodajući da zavisnost od uvoza nikada ne može da se svede na nulu jer Srbija nema dovoljno sopstvene nafte i gasa.

Babić upozorava da sama izgradnja naftovoda ne rešava sve probleme, posebno ukoliko bi mađarski MOL u budućnosti postao većinski vlasnik Naftne industrije Srbije.

“Nikad ne valja kad sve karte držite u jednom džepu”, rekao je Babić, ukazujući na potrebu za većom diverzifikacijom izvora i pravaca snabdevanja.

O tom pitanju smo pisali i ranije, u tekstu NIS i gas iz Rusije: Srbija čeka dve odluke do 30. septembra, gde je vlasnička struktura NIS-a označena kao otvoreno pitanje sa direktnim uticajem na energetsku bezbednost zemlje.

Da li postoji dugoročnije rešenje

Kao dugoročan pravac, Babić predlaže nastavak veze prema jugu, ka Solunu. Deonica od Skoplja do Soluna je, kaže, već rekonstruisana i radi kao produktovod, pa bi nedostajala samo veza od Srbije do Skoplja.

“Tada možemo da kažemo da bismo bili pravi džentlmeni. Onda bi nas i Evropa mnogo više cenila, jer njoj je mnogo važno da se uspostavi još neka linija snabdevanja, ne samo ovog balkanskog dela, nego i centralnog dela Evrope”, ocenio je Babić.

Energetičar je ukazao i na značaj Dunava za snabdevanje energentima, jer nizak vodostaj otežava rečni transport nafte i derivata.

“A ovaj Dunav, ako ne poraste, onda ćemo uvek biti u priličnoj krizi”, upozorio je Babić.

Kao rizik za realizaciju samog naftovoda ka Mađarskoj, Babić navodi moguće političke promene u toj zemlji, iako ne smatra da bi to nužno moralo da uspori radove. Pominje i eksproprijaciju zemljišta na trasi kao mogući izvor kašnjenja.

“Tu uvek ima raznih nepredviđenih događaja”, rekao je Babić, ocenjujući ipak da je rok koji je najavila ministarka racionalan.

Za sada je sigurno samo ono što stoji u dokumentima: kapacitet od 5,5 miliona tona, potrošnja od 3,3 miliona, i garancije koje je Skupština Srbije već dala za zaduženje Transnafte. Da li će drugi kanal snabdevanja stvarno smanjiti zavisnost od jednog pravca, zavisi i od toga ko će za dve i po godine biti vlasnik NIS-a.