Pelet do 47.000 dinara po toni: najskuplji u 20 godina
Cena peleta u Srbiji dostigla je do 47.000 dinara po toni, najviše u poslednjih 20 godina. Profesor Branko Glavonjić savetuje da se sa kupovinom sačeka mesec dana.
Tona peleta u Srbiji ovog leta košta od 38.000 do 47.000 dinara, i do 52% više nego prošle godine, pokazuju podaci koje je za Novu ekonomiju izneo redovni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić. Preračunato po tekućem kursu, to je otprilike 325 do 400 evra po toni.
Razlike postoje i unutar samog tržišta. Prema podacima koje navodi Privredna komora Srbije (PKS), cena se u pojedinim stovarištima razlikuje i do 5.000 dinara po toni, dok je u odnosu na prošlu grejnu sezonu poskupljenje dostiglo 4.000 dinara po toni. Portal Srpske novine je pre mesec dana pisao da je pelet dostigao 350 evra po toni, tada uz najavu da bi cena mogla dalje da raste.
Zašto je ovo najskuplji pelet u dve decenije
Glavonjić kaže da ovakvog nivoa cena nije bilo otkako pelet uopšte postoji na domaćem tržištu.
“Ove sadašnje cene su najviše u poslednjih 20 godina, koliko se pelet uopšte proizvodi i prodaje u Srbiji.”
Razlog, kako objašnjava, nije u proizvodnji nego u potražnji koja je porasla brže od kapaciteta fabrika. “Glavni pokretač je potražnja koja je u ovom trenutku nekoliko puta veća od domaće proizvodnje”, navodi profesor. Proizvodni pogoni, dodaje, rade bez zastoja, ali ne mogu da isprate tempo prodaje: “Fabrike rade redovno, ali jednostavno ne mogu da naprave onoliko peleta koliko može da se proda.”
Ko kupuje ranije nego obično
Deo objašnjenja leži u ponašanju potrošača. Umesto da nabavku ostave za oktobar, kako je ranije bio običaj, građani su ove godine krenuli u kupovinu već u julu i avgustu.
“Potrošači više ne čekaju oktobar, već su krenuli u nabavku u julu i avgustu, a u takvoj groznici mnogi ne pitaju za cenu.”
Posledica je da pojedini proizvođači trenutno nemaju na zalihama pelet klase A2, a manja stovarišta prave liste čekanja za kupce. PKS pri tome ne govori o opštoj nestašici: reč je o tome da ponuda u datom trenutku ne stiže da isprati skok tražnje, ne o nedostatku sirovine na nivou celog tržišta.
Šta ulazi u cenu tone peleta
Prema podacima PKS, drvna sirovina čini oko 50% troška proizvodnje. Električna energija učestvuje sa 10 do 15%, a radna snaga takođe sa 10 do 15%. Ostatak čine pakovanje, gorivo, održavanje opreme, transport, skladištenje i distribucija, a upravo je istovremeni rast više ovih stavki, po objašnjenju PKS, ono što se preneo na maloprodajnu cenu.
Vera Ražnatović, iz Udruženja za energetiku i rudarstvo pri PKS, situaciju stavlja u širi kontekst poslednjih godina:
“Nakon pandemije došlo je do snažnog oporavka tražnje, ali istovremeno i do ozbiljnih poremećaja u lancima snabdevanja i ograničenja na strani ponude. Situacija se dodatno usložila izbijanjem energetske krize i rata u Ukrajini, kada su značajno porasli troškovi energenata, transporta i brojnih sirovina. Ti troškovi su se postepeno prenosili kroz čitav lanac snabdevanja, pa i na cene finalnih proizvoda”, rekla je Ražnatović za Blic.
Ovogodišnju sezonu dodatno je opteretila i suša: nizak vodostaj evropskih reka, pre svega Dunava, poskupeo je transport sirovine i gotovog proizvoda, što se takođe uklopilo u konačnu cenu.
Kada bi cene mogle da padnu
Glavonjić ne očekuje da se pritisak na tržištu zadrži do zime. Njegova poruka kupcima je da ne žure sa nabavkom po svaku cenu:
“Moja preporuka je da se ne juriša i ne plaća po svaku cenu, jer će peleta biti dovoljno.”
Profesor procenjuje da bi se pritisak na tržištu mogao smiriti u narednih mesec dana. PKS je opreznija i dalje kretanje cena vezuje za odnos ponude i tražnje tokom jeseni i zime: ako proizvodnja uspe da isprati potražnju, tržište bi moglo da se stabilizuje, a ako tražnja ponovo skoči, rizik od novog rasta cena ostaje otvoren. Privredna komora je u međuvremenu pokrenula inicijativu da se drvni pelet uvrsti u sistem robnih rezervi, kao dodatna mera pre eventualnog administrativnog uređivanja tržišta.
Profesor koji je promenio procenu za mesec dana
Vredi zabeležiti da je Glavonjić pre samo mesec dana davao drugačiju sliku istog tržišta. Tada je tvrdio da peleta ima dovoljno, da proizvodnja radi punim kapacitetom, da bi realna ekonomska cena trebalo da bude 35.000 do 38.000 dinara po toni i da trgovci veštački stvaraju utisak nestašice. Danas isti profesor govori o tražnji koja je tri puta veća od proizvodnje i o cenama koje su najviše u dve decenije.
Razlika između te dve procene, izneta u razmaku od svega četiri nedelje, sama po sebi pokazuje koliko se brzo ovo tržište menjalo tokom leta, dok je grejna sezona još bila mesecima daleko.
