Pelet 42.000 do 52.000 dinara po toni uoči grejne sezone

Tona peleta sredinom oktobra na većini stovarišta u Srbiji košta od 42.000 do 48.000 dinara, a na pojedinim mestima prelazi 50.000 i dostiže oko 52.000 dinara. To su podaci kojima raspolaže Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, koji ocenjuje da je pelet oko 50% skuplji nego u oktobru prošle godine. Grejna sezona zvanično počinje u četvrtak, 15. oktobra.

Koliko danas košta tona peleta?

Najviše se plaća uvozni pelet klase A1, odnosno najviše klase kvaliteta, i to na stovarištima koja ga uglavnom uvoze iz Hrvatske. Glavonjić navodi da na nekim stovarištima domaći pelet košta više od uvoznog, a da se cene razlikuju i prema politici pojedinačnih proizvođača i trgovaca. U razgovoru za Biznis.rs rast cene je ocenio ovako:

„Cena peleta je ove godine zaista neopravdano visoka jer troškovi proizvodnje nisu porasli u tolikoj meri da bi opravdali ovakav rast. U poređenju sa oktobrom prošle godine cena je viša za oko 50 odsto. Proizvođači i trgovci iskoristili su veliku potražnju tokom letnjih meseci i podigli cene.“

Prema njegovoj oceni, visoke cene se ne mogu u potpunosti objasniti ni nestašicom sirovine ni zavisnošću od uvoza, jer Srbija ima relativno stabilno snabdevanje drvnom sirovinom.

Za poređenje, uredba iz 2022. godine ograničavala je maloprodajnu cenu peleta na 38.000 dinara po toni, sa uračunatim PDV-om. Današnjih 42.000 do 48.000 dinara je od 4.000 do 10.000 dinara iznad tog nivoa, a 52.000 dinara za 14.000. Izvori ne navode da li se sadašnje cene odnose na iznos sa PDV-om, pa je to poređenje okvirno. Uredba je tada doneta radi zaštite energetske bezbednosti, zbog nestašica izazvanih povećanim izvozom.

Ima li dovoljno peleta na stovarištima?

Prema informacijama koje Šumarski fakultet dobija sa stovarišta, više od 80% prodajnih mesta trenutno ima dovoljne količine. Glavonjić poručuje da se stanje popravilo u odnosu na početak septembra:

„Snabdevenost je značajno bolja nego pre mesec dana. Na većini stovarišta nema lista čekanja, a potrošači mogu da kupe potrebne količine peleta. U najvećem broju slučajeva kupac koji danas uplati pelet može da očekuje isporuku tokom istog dana, što početkom septembra nije bio slučaj.“

Problemi i dalje postoje u pojedinim manjim mestima, gde lokalna stovarišta nemaju dovoljno novca da unapred formiraju veće zalihe. Ona naručuju pelet kad se pojavi potreba i brzo ga prodaju kupcima koji su čekali isporuku. Glavonjić ipak smatra da nema razloga za zabrinutost da peleta neće biti dovoljno tokom zime.

Srbija se, kako navodi, pretežno oslanja na sopstvenu proizvodnju:

• uvoz iznosi od oko 40.000 do 45.000 tona godišnje, najviše iz Crne Gore, a manje iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske
• izvoz iznosi približno 30.000 do 35.000 tona
• između 90 i 92% proizvedenog peleta proda se na domaćem tržištu

Uvozni pelet je uglavnom skuplji od proizvoda većine domaćih proizvođača.

Koliko je tražnja velika, ilustruje podatak iz Politike: trgovci su za devet meseci ove godine prodali istu količinu robe kao tokom cele prošle, a proizvođači su za osam meseci proizveli koliko za celu 2025. godinu, i sve je prodato.

Jesu li se cene smirile?

Dva izvora navode nešto različit period stabilnosti. Glavonjić je za Biznis.rs rekao da se cene na većini stovarišta nisu menjale tokom proteklih mesec dana, dok je za Politiku, prema njenom prenosu, naveo da su se stabilizovale u poslednje tri nedelje i da nije bilo novih skokova. Zaključak je isti:

„Potražnja je već počela da se smanjuje, što se vidi i po bržoj isporuci i po tome što se cene na većini stovarišta nisu menjale tokom proteklih mesec dana. Ako se takav trend nastavi, ne vidim ekonomski razlog da cene peleta dalje rastu.“

Na nedavno održanom sastanku u Privrednoj komori Srbije proizvođačima i trgovcima je poručeno da će država odmah reagovati ako ponovo podignu cenu, što je Glavonjić potvrdio za Politiku. Imena učesnika sastanka nisu objavljena. On veruje da će ta opomena urazumiti one koji su zbog velike potražnje podigli cene.

Neimenovani sagovornik Politike dodaje da Srbijašume nisu povećavale cenu, nego vlasnici privatnih šuma i mala stovarišta, jer je formiranje cena slobodno. Prema njemu, jedan od većih proizvođača objavio je na svom sajtu cenu od 39.000 dinara za tonu sa PDV-om, pa postavlja pitanje zašto bi neko na malom stovarištu plaćao više od 53.000 dinara. Isti izvor očekuje da će višak koji se ne proda u zemlji otići u izvoz, u Italiju i Austriju, gde je cena peleta veća.

Kad je reč o razlikama među proizvodima, Glavonjić za Politiku kaže da pelet od oblog drveta, za razliku od onog od drvnih ostataka, treba da košta između 41.000 i 42.000 dinara, dok je pelet od ostataka jeftiniji.

Koliko staje ogrevno drvo?

Prostorni metar ogrevnog drveta košta oko 8.000 dinara u pojedinim delovima južne i istočne Srbije, 10.500 dinara u Beogradu i 11.000 dinara u Novom Sadu. Glavonjić navodi da je isplativost gasa i drveta različita zavisno od regiona:

„Gas je definitivno najjeftiniji energent za domaćinstva koja već imaju instalacije i godinama ga koriste.“

Dodaje da najveći broj potrošača drva ne nabavlja preko stovarišta po ovim cenama, nego koristi sopstvene izvore ili ih kupuje od privatnih preduzetnika po povoljnijim uslovima, pa stvarni troškovi grejanja na drva među domaćinstvima mogu znatno da se razlikuju.

Od čega zavisi cena peleta do kraja zime?

Za ogrevno drvo Glavonjić ne očekuje poremećaje, ali pelet vezuje za kretanje cene struje:

„Kada je reč o ogrevnom drvetu, ne očekujem posebne poremećaje niti značajniji dalji rast cena. Kod peleta će situacija u velikoj meri zavisiti od cene struje, jer su pelet i električna energija međusobno povezani energenti. Ako porastu troškovi korišćenja jednog, to može da utiče na potražnju za drugim, a samim tim i na cene.“

Ako cena struje ostane nepromenjena, a potražnja za peletom nastavi da opada, novo poskupljenje, po njegovoj oceni, nema ekonomsko opravdanje.