Grejanje 60 kvadrata: pelet 113.900 dinara, lane 75.900

Grejanje stana od 60 kvadrata na pelet ove sezone košta 113.900 dinara, prema obračunu Agencije za energetiku Republike Srbije, dok je prošle sezone isti obračun pokazivao 75.900 dinara. Razlika od 38.000 dinara znači rast od tačno 50% i najveći je skok među energentima koje domaćinstva najčešće biraju.

Obračun je pred početak grejne sezone, koja u toplanama uglavnom kreće 15. oktobra, izneo Nebojša Despotović, rukovodilac ekonomskog sektora Agencije. Govorio je na forumu „Kako ćemo se grejati naredne zime“, koji je u četvrtak, 8. oktobra, organizovala Energija Balkana u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku Privredne komore Srbije, a o istom je govorio i u gostovanju na RTS-u. O drugom delu računa pisali smo ranije: naplata daljinskog grejanja po potrošnji u Beogradu.

Po kojoj računici se dobijaju ovi iznosi?

Agencija polazi od stana od 60 kvadrata, u kome se ceo prostor greje na 20 stepeni, 16 sati dnevno, tokom 180 dana. Za to je potrebno oko 9.000 kilovat-sati toplote, po proseku od 150 kilovat-sati po kvadratnom metru, koliko je procenjena prosečna potrošnja za grejanje u Srbiji. Cene su septembarske, što znači da obračun pokazuje presek stanja pred sezonu, a ne projekciju.

Despotović je objasnio da gas ostaje u okviru regulisane cene, koja se nije menjala od 1. novembra 2023:

„Prirodni gas je suštinski regulisana cena i to je cena za kategoriju kupaca mala potrošnja gde se nalaze i domaćinstva. Poslednji put je cena za gas odobrena 1. novembra 2023. godine i to je trenutno važeća cena stara tri godine. Mi smo ovde uzeli ponderisanu prosečnu cenu za malu potrošnju svih snabdevača u Srbiji - da znate, Srbijagas ima čak malo nižu cenu od prosečne ponderisane - i onda to uvećamo za sve namete i PDV.“

Zbog toga je račun za gas isti kao lane: 59.500 dinara za sezonu.

Šta je najjeftinije, a šta najskuplje?

Prema Despotovićevim rečima, „prema trenutno važećim cenama dve vrste grejanja će u narednom periodu biti najjeftinije, a to su grejanje na prirodni gas i grejanje na drvo i to ono jeftinije drvo“. Ostali energenti, po obračunu Agencije za ovu sezonu:

• ogrevno drvo, jeftinije drvo i efikasna peć: oko 60.000 dinara (53.000 prošle sezone); skuplje drvo i slabija peć: 99.300 dinara (87.600 prošle sezone)
• ugalj: Banovići 80.900 dinara (lane 77.700), sušeni ugalj iz Vreoca 86.300, sirovi lignit iz Stanara 102.600
• struja, termoakumulaciona peć koja se puni samo noću: 102.700 dinara; uz dva sata dopunjavanja danju po višoj tarifi: 142.100 dinara
• propan-butan: 187.600 dinara (lane 172.100)
• lož-ulje: 167.500 dinara (lane 133.800)
• struja, direktno grejanje grejalicama ili kotlom za etažno grejanje: 250.600 dinara, najskuplja opcija po sadašnjim cenama

Kod drva Agencija računa dva ekstrema, jer trošak zavisi od cene ogreva i od efikasnosti peći. I jeftinija i skuplja varijanta su ove sezone oko 13% iznad prošlogodišnjih iznosa. Cene struje nisu menjane u odnosu na prošlu sezonu, a Despotović je podsetio da je kilovat-sat po višoj tarifi četiri puta skuplji od onog po nižoj.

Zašto pelet poskupljuje najviše?

Despotović je rekao da je „krajem septembra i početkom oktobra njegova tržišna cena skočila gotovo 50 odsto i to je dosta podiglo troškove grejanja“. Na forumu je dodao i da pelet ima dosta efikasne peći, ali da je cena „značajno skočila skoro 50 odsto u odnosu na prošlu grejnu sezonu“.

Iznos za lož-ulje je u obračunu najneizvesniji. NIS cenu za narednu sezonu obično objavi u drugoj ili trećoj nedelji oktobra, pa je Agencija zadržala prošlosezonsku. Despotović je za RTS rekao:

„Za lož-ulje trenutno nismo imali cenu za ovu sezonu, pa smo koristili prošlogodišnju. Po toj ceni grejanje bi iznosilo 170.000 dinara, što znači da će, kada bude formirana ovogodišnja cena, biti izuzetno skupo.“

N1 navodi tačne iznose iz obračuna Agencije, a B92 ih zaokružuje (gas i jeftinije drvo oko 60.000, pelet oko 114.000, propan-butan oko 188.000, lož-ulje oko 170.000), pa se manje razlike u izveštajima ne odnose na različit obračun.

Ko se čime greje?

Prema popisu iz 2022, koji je naveo Despotović, skoro polovina građana greje se na drva i pelet, oko 25% na centralno grejanje, 13% na struju, a oko 10% na gas. Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, naveo je da se oko 65% građana greje na drvo za ogrev. Za one koji su na daljinskom grejanju cena je uglavnom ostala ista, jer gradovi i opštine toplanama većinom nisu odobrili poskupljenje od oktobra. Poslovno udruženje Toplana Srbije saopštilo je da je jedino toplana u Vrbasu pred početak sezone nespremna za rad, zbog finansijskih problema. Iz Elektroprivrede Srbije poručuju da će struje biti dovoljno.