Toplane počele tople probe, cene grejanja menjane u 3 grada

Dug toplana u Srbiji za prirodni gas iznosio je početkom septembra skoro 12 milijardi dinara (~102 miliona EUR), a za mazut gotovo milijardu dinara (~8,5 miliona EUR), pokazuju podaci Poslovnog udruženja toplana Srbije. Uz taj dug počinje i sezona: većina sistema daljinskog grejanja pokrenula je 12. oktobra tople probe, tri dana pre zvaničnog početka grejanja 15. oktobra.

Podatke o dugu, cenama i spremnosti sistema izneo je Dejan Stojanović, direktor udruženja, u Jutarnjem programu RTS-a. Propisi, kako je rekao, dozvoljavaju početak grejanja i pre 15. oktobra, u zavisnosti od spoljašnje temperature. U Srbiji radi 60 toplana, koje toplotnom energijom snabdevaju oko 670.000 domaćinstava.

„Veći deo sistema daljinskog grejanja će danas početi sa takozvanim toplim probama, pa ćemo, shodno spoljašnjim temperaturama vazduha, pratiti situaciju i ispunjavati svoju zakonsku obavezu u skladu sa onim što nam vreme bude nalagalo“, rekao je Stojanović.

Stojanović ističe da su toplane tehnički spremne za početak sezone, ali da finansijski problemi i dalje opterećuju njihovo poslovanje.

Kada će radijatori u stanu postati topli?

Prema Stojanovićevim rečima, radijatori u pojedinim domaćinstvima mogli bi biti mlaki već u popodnevnim satima 12. oktobra, ali neće biti odmah vreli. Temperatura zavisi od vremenskih uslova i od veličine sistema.

„U zavisnosti od veličine sistema, dok tečnost procirkuliše kroz toplovodnu mrežu, negde će to biti ranije, negde kasnije. Fina podešavanja slede tek kada se pusti radni fluid u mrežu, podstanice i radijatore“, objasnio je Stojanović.

Građane je pozvao da tokom prvih dana rada sistema prijavljuju samo ozbiljnije kvarove, poput većih curenja.

„Sistem je bio van funkcije prethodnih šest meseci i uvek imamo te, kako ih možemo nazvati, dečje bolesti na početku grejne sezone. Nije to termoakumulaciona peć da je uključite i toplota odmah krene“, naveo je Stojanović.

Režim grejanja razlikuje se od grada do grada, jer lokalne samouprave odlučuju o uslovima snabdevanja toplotnom energijom. Stojanović je naveo šta važi po pravilu:

• grejni dan traje od 6 do 21 ili od 6 do 22 časa
• vikendom i praznicima grejanje počinje od 7 časova
• prelazak na 24-časovno grejanje predviđen je za slučaj ekstremno niskih temperatura
• propisana temperatura u zagrevanom prostoru je oko 20 stepeni, uz dozvoljeno odstupanje od jednog ili dva stepena, zavisno od lokalnih propisa

U kojim gradovima su cene grejanja menjane?

U većini gradova cena daljinskog grejanja nije menjana, iako su toplane početkom septembra podnele zahteve lokalnim samoupravama za eventualne korekcije. Izuzetaka je tri.

„Korekcije su bile praktično u tri grada, odnosno opštine. Tokom leta, u julu, u Trsteniku i u fiksnom delu tarife u Novom Pazaru, kao i u Toplani Niš, koja stalno vrši korekcije u skladu sa propisanom metodologijom“, kazao je Stojanović.

Dugovanja toplana ne mogu biti osnov za povećanje cena korisnicima, naglasio je direktor udruženja.

„Niko nikada, niti to propisi dozvoljavaju, niti se to radi, ne povećava cenu zato što neko nije izvršio svoje obaveze. Cene se formiraju isključivo u skladu sa opravdanim troškovima proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotom“, istakao je Stojanović.

Koliko je star dug toplana?

U iznose koje je udruženje prikupilo do početka septembra uračunata su i stara dugovanja, a neka potiču od pre deset, petnaest, pa i trideset godina, objasnio je Stojanović. Prema njegovoj oceni, tekuće obaveze sistemi uglavnom izmiruju.

„Ono što je važno jeste da sistemi daljinskog grejanja svoju godišnju obavezu za isporučene energente manje ili više uglavnom u dovoljnoj meri plate. To praktično drži sistem“, rekao je Stojanović.

Zašto je Vrbas jedina kritična tačka?

Prethodnih godina obično je bilo tri do pet problematičnih toplana. Ove godine kao kritična tačka ostao je samo Vrbas, gde su finansijski problemi uticali na blagovremenu pripremu sistema. Stojanović očekuje da će se stanje razrešiti u roku od dan-dva.

„Ugovor za gas je regulisan i nadam se da će danas, odnosno u narednih dan-dva, i ta situacija biti razrešena, da praktično umirimo sve krajnje kupce toplotne energije“, rekao je Stojanović.

Količine energenata su, prema njemu, obezbeđene. Prirodni gas skladišti se u Banatskom Dvoru i u skladištima u Mađarskoj, a toplane drže i određene zalihe tečnih i čvrstih goriva.

Od čega se greje: udeo gasa

Najveći deo toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja proizvodi se iz prirodnog gasa, dok se upotreba mazuta i uglja smanjuje.

„Oko 85 odsto energije proizvodi se iz prirodnog gasa. Obnovljivi izvori energije dostigli su skoro pet odsto. Mazut je pao na oko 2,5 odsto, a ugalj na 7,5 odsto“, naveo je Stojanović.

Strategijom razvoja energetike do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, predviđeno je da udeo gasa padne na 50 do 52%, kazao je Stojanović. Na kraju razgovora ocenio je i rizike oko isporuke gasa:

„Sve što je do sistema daljinskog grejanja, ljudi, menadžmenta i odgovornih koji se time bave, ne očekujemo probleme. Naravno, pošto gas dolazi sa raznih strana, usled geopolitičke i svake druge situacije niko ne zna šta može da se dešava, ali ono što je do nas, čini mi se da smo uradili sve što je moguće u zadatim uslovima“, zaključio je Stojanović.