Pruga Beograd-Niš: tender za deonicu Paraćin-Međurovo

Ukratko

• Infrastruktura železnice Srbije raspisala je međunarodni pretkvalifikacioni poziv za izvođača radova na trećoj deonici brze pruge Beograd-Niš
• Poziv obuhvata poddeonice Paraćin-Stalać, Đunis-Trupale i Trupale-Međurovo, rok za prijave je 2. oktobar 2026
• Ukupna vrednost projekta procenjuje se na 2,8 milijardi evra, najveći deo finansira Evropska unija
• Poddeonica Đunis-Stalać, dugačka oko 20 kilometara i van ovog poziva, po najavi kreće u gradnju u martu 2027

Infrastruktura železnice Srbije raspisala je međunarodni pretkvalifikacioni poziv za izbor izvođača radova na trećoj deonici brze pruge Beograd-Niš, poslu čija se ukupna vrednost procenjuje na oko 2,8 milijardi evra. Rok za prijave zainteresovanih kompanija je 2. oktobar 2026, a poziv je objavljen i na sajtu državnog preduzeća i u službenom tenderskom glasilu Evropske unije za javne nabavke.

Deonica na kojoj se traži izvođač obuhvata tri poddeonice: Paraćin-Stalać, Đunis-Trupale i Trupale-Međurovo. Poddeonica Stalać-Đunis nije deo ovog poziva. Posao se dodeljuje po modelu “projektuj i izgradi”, što znači da izabrana kompanija izrađuje kompletnu projektnu dokumentaciju, od projekta za građevinsku dozvolu do projekta izvedenog objekta, i zatim sama sprovodi radove, umesto da prati unapred gotov projekat naručioca. Ugovor dobija ponuđač čija prijava i ponuda budu ocenjene kao najpovoljnije po utvrđenim tehničkim i finansijskim kriterijumima.

Modernizovana pruga projektovana je za brzine do 200 kilometara na čas. Po završetku, deonica postaje deo pravca koji povezuje centralnu Evropu sa Bugarskom, Grčkom i Turskom, dakle koridor 10 u celini, ne samo trasa između Beograda i Niša. Infrastruktura železnice Srbije je uz poziv navela da bi modernizacija trebalo da unapredi prevoz putnika i robe, podstakne investicije i poboljša regionalno i međunarodno povezivanje.

Ko plaća 2,8 milijardi evra

Pruga Beograd-Niš duga je oko 230 kilometara. Evropska unija u projektu učestvuje sa 2,2 milijarde evra, od čega je oko 600 miliona bespovratna sredstva po ugovoru potpisanom još 2023. godine. Evropska investiciona banka daje kredit od 1,1 milijardu evra, Evropska banka za obnovu i razvoj još 550 miliona, dok Srbija iz sopstvenog budžeta izdvaja 550 miliona evra. Kako najveći deo novca dolazi iz Brisela, projekat se ne sprovodi po dosadašnjoj praksi međudržavnih sporazuma sa oznakom tajnosti, nego kroz otvoren međunarodni tender: model koji je za jedan ovako veliki javni objekat u Srbiji redak.

Sledeća deonica kreće u martu

Poddeonica Đunis-Stalać, dugačka oko 20 kilometara i van obuhvata ovog poziva, po najavi treba da krene u gradnju u martu 2027. O tome je 6. septembra govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom obilaska gradilišta lokalnog puta između Bačkog Brestovca i Bačkog Gračaca kod Odžaka.

Vučić je tom prilikom ocenio da se pruga do Niša gradi sporo, i to poredio sa izrekom “Skadar na Bojani”. Priznao je da je sam doprineo kašnjenju odlukom da veći deo projekta finansira preko Evropske unije, u nadi da će tako građani Srbije platiti manje.

“Ja sam pogrešio jer sam hteo da dobijemo više para, besplatno, za džabe da dobijemo, da ne košta građane Srbije, a na kraju nas uništiše procedurama i izgubite i pare na koje ste računali i sve drugo”, rekao je Vučić.

Objašnjenje je u samoj konstrukciji finansiranja: novac Evropske unije, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj dolazi uz stroža pravila javnih nabavki i duže administrativne rokove nego bilateralni aranžmani na koje je Srbija ranije oslanjala veće infrastrukturne poslove. Bespovratna sredstva su zbog toga veća, ali se rok gradnje produžava.

Cilj investicije ostaje isti kao i pre raspisivanja ovog poziva: pruga koja skraćuje vožnju između Beograda i Niša i povezuje Srbiju sa železničkim pravcem koji dalje ide ka jugoistoku Evrope. Sledeći korak u tom lancu je 2. oktobar, rok do kog kompanije moraju da se jave na poziv za deonicu Paraćin-Međurovo.