Brent 106 dolara, gas u Amsterdamu do 82,59 evra
Cena sirove nafte tipa Brent jutros je prešla 106,04 dolara po barelu, a evropski gas na amsterdamskom TTF tržištu se kreće do 82,59 evra po megavat-satu, dok evropske berze beleže pad.
Cena barela sirove nafte tipa Brent premašila je jutros, 11. septembra, granicu od 106,04 dolara. Fjučersi na evropski prirodni gas na amsterdamskom TTF tržištu kretali su se, prema pisanju Biznis Kurira, u rasponu od 80 do 82,59 evra po megavat-satu. Tanjug za isto jutro navodi uži raspon i piše da se gas približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu, dok podaci sa portala Investing.com pominju vrednost od 80 evra po megavat-satu. Cena američke nafte WTI (West Texas Intermediate) istog jutra iznosila je oko 101,09 dolara po barelu za fjučers ugovore. Tanjug je vest objavio u 08.47, Biznis Kurir u 09.32.
Berze u jutarnjem padu
Rast cena energenata prati pad na evropskim berzama. Nemački DAX jutros beleži minus 0,30 odsto, ruski MOEX minus 0,11 odsto, a londonski FTSE minus 0,57 odsto. Reč je o nastavku pada koji je počeo dan ranije, pod pritiskom viših troškova energenata i zabrinutosti zbog inflacije.
Rast traje već nedeljama
Ranije smo pisali kada je Brent tek probio granicu od 100 dolara, a evropski gas se kretao oko 77 evra po megavat-satu. Od tada je rast nastavljen bez zastoja. Dan pre jutrošnjeg skoka, 10. septembra, Brent je porastao za dodatnih 4,1 odsto i prvi put od maja prešao 105 dolara po barelu. Cena američke sirove nafte je istog dana porasla 4,3 odsto, na 100,17 dolara, preneo je tada agenciju Betu portal Biznis.rs.
Zašto cene rastu
Kao razlog rasta navodi se rat sa Iranom, koji otežava globalni protok sirove nafte. Poremećaj u snabdevanju dodatno pogoršava zabrinutost zbog inflacije i povećava pritisak na tržištu obveznica, što je doprinelo padu akcija na Vol stritu. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u sredu da cene nafte verovatno neće pasti pre novembarskih poslaničkih izbora u Kongresu.
Benzin i dizel na rekordima
Skok cena nafte tokom rata već se preliva na cene goriva i drugih proizvoda u SAD. Prosečna cena benzina 10. septembra iznosila je 4,22 dolara po galonu, oko 32 odsto više nego godinu dana ranije. Cena dizela, goriva koje najviše opterećuje troškove isporuke i proizvodnje, dostigla je u petak rekordnih 5,94 dolara po galonu i od tada nastavlja da raste, devet centi više nego u petak. Viši troškovi goriva smanjuju kućne budžete i povećavaju cene robe zbog viših troškova transporta.
Reakcija se videla i na Vol stritu 10. septembra: indeks S&P 500 pao je 0,6 odsto, na putu ka četvrtom uzastopnom gubitku, Dau Džons je opao za oko 300 poena, takođe 0,6 odsto, a Nasdak 0,9 odsto. U Evropi su istog dana pali nemački DAX 0,6 odsto i francuski CAC-40 1,3 odsto, dok su azijska tržišta zatvorila trgovanje u minusu, sa izuzetkom japanskog.
Rast cena energenata nije zaobišao ni ostala tržišta. Zlato se jutros trguje po 4.393,50 dolara za trojsku uncu, uz dnevni pad od 0,30 odsto. Evro na deviznom tržištu vredi 1,1639 dolara. Pšenica je pala 0,74 odsto, na 735,75 centi po bušelu.
Šta dalje sa cenama nafte?
Kratkoročni pravac zavisiće od toka rata Izraela i SAD sa Iranom, koji je i doveo do sadašnjeg rasta, i od sledećeg nedeljnog izveštaja američke Energetske informacione administracije o zalihama sirove nafte. Taj izveštaj po pravilu pomera cenu barela u oba smera, zavisno od toga da li zalihe rastu ili opadaju, a tržište ga prati kao prvi sledeći orijentir posle jutrošnjeg skoka na 106 dolara.
