Cena nafte skočila na 95 dolara, gas premašio 70 evra
Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić upozorava da svet ulazi u novi ciklus neizvesnosti na tržištu energenata, pošto je istekao dogovor SAD i Irana, a nafta i gas dodatno poskupeli.
Cena barela sirove nafte prešla je 95 dolara, a agencija Blic je istog dana, pozivajući se na berzanska kretanja, navela i cifru od 97 dolara po barelu. Gas na evropskom tržištu popeo se iznad 70 evra po megavat-satu. Povod je istek memoranduma o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, zaključenog 17. juna na period od 60 dana, koji neće biti obnovljen. To je za RTS objasnio profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić.
Memorandum je predviđao prekid oružanih sukoba i, uprkos povremenim kršenjima, do sada je delovao kao stabilizator za trgovce energentima. Sada tog oslonca više nema.
“Memorandum o razumevanju koji je zaključen 17. juna između SAD i Irana na 60 dana o prekidu oružanog sukoba je istekao i neće biti obnovljen, a taj memorandum je uprkos svim kršenjima ipak doprineo i smirivanju situacije na tržištu energenata”, naveo je Lukić.
Dodao je da izostanak bilo kakvog vojnog sporazuma sada dodatno pojačava neizvesnost među trgovcima. Za RTS je to sažeo rečima:
“Sve su prilike da ulazimo u novi ciklus povišenih tenzija i neizvesnosti na tržištu energenata.”
Razmere poskupljenja se već vide u agregatnim brojkama. Za šest meseci sukoba na Bliskom istoku, svetski uvoz energenata poskupeo je za dodatnih 330 milijardi dolara. Reč je o trošku koji su, kroz veće cene nafte, gasa i derivata, na kraju platili uvoznici energije širom sveta, uključujući i evropske ekonomije koje nemaju sopstvenu proizvodnju u meri koja bi ih odbranila od skoka.
Na strani ponude, dodatni pritisak dolazi iz Rusije, koja je zaustavila izvoz dizela. Potez je izazvao paniku na tržištu derivata, a profitna marža kompanija koje trguju dizelom je, prema Lukićevim rečima, na rekordnom nivou. Tome se pridružuje i logistički problem koji Evropa vuče još od leta.
“Pored Ormuskog moreuza ove godine smo imali problema i zbog niskog vodostaja reke Rajne i dopremanja energenata. Stanje na tržištu energenata zavisi i od nivoa strateških rezervi zemalja”, rekao je Lukić.
Gas nosi poseban problem jer je, za razliku od nafte, mnogo osetljiviji na sezonu: bitniji je zimi, a rezerve se po pravilu pune tokom proleća i leta, dok je cena niža. Taj ciklus je ove godine poremećen.
“Ovoga puta nismo imali letnje mesece u kojima bi cena gasa bila pristupačnija, u kojima bi oni koji se bave popunjavanjem rezervi gasa prihvatili tu cenu. Ta povišena cena je odvraćala od popunjavanja i sad imamo situaciju da neke zemlje, kao što je Nemačka, imaju stepen popunjenosti nešto iznad 50 odsto, a prošle godine u ovo vreme je popunjenost bila skoro 70 odsto”, naveo je Lukić.
Razlika između 50 i 70 odsto popunjenosti nemačkih skladišta nije kozmetička. Ona znači da će Nemačka, kao najveća evropska privreda i najveći potrošač gasa na kontinentu, ulaziti u zimu sa manjim uskladištenim rezervama nego lane, u trenutku kada je cena na spot tržištu već povišena.
Domaće tržište, kako je Lukić ocenio, nije neposredno pogođeno svetskim kretanjima, ali posledice svakako oseća. Ugovor Srbije sa ruskim Gazpromom o isporuci gasa ističe 30. septembra. Lukić je podsetio da su svi dosadašnji sporazumi Srbije sa Gazpromom bili izuzetno povoljni, ali da im se u poslednjih godinu dana skraćuje rok trajanja.
“Taj rok je skraćen prvo na šest meseci, ove godine na tri meseca i očekujemo da zaključimo novi gasni sporazum koji, verovatno, neće imati prekomerno dug rok dospeća”, rekao je Lukić.
Prema njegovoj oceni, to skraćivanje rokova nije slučajno. Zaključivanje sporazuma sa Gazpromom je uvek rezultanta dve stvari: tekućih tržišnih trendova i geopolitičke pozicije Srbije. Skraćivanje roka, kaže Lukić, sugeriše da relativni značaj geopolitičke pozicije Srbije u tim pregovorima sada raste i da bi mogao dodatno da jača.
O gasu smo pisali i ranije, kada je cena u Evropi prvi put dostigla 70 evra po megavat-satu, a srpska skladišta bila puna pred zimu. Razlika u odnosu na tada je u tome što je sada objašnjen i konkretan povod: istek memoranduma SAD i Irana, uz zaustavljen ruski izvoz dizela i nedovoljno popunjena skladišta u Nemačkoj. Sledeća stanica za domaće tržište je kraj septembra, kada ističe važeći ugovor sa Gazpromom, a rizici za snabdevanje ostaju vezani za Ormuski moreuz, stanje strateških rezervi i utvrđene rute isporuke energenata ka Evropi.
