Srbija podiže prekogranične kapacitete na 6.000 megavata

Srbija planira da prekogranične elektroenergetske kapacitete poveća sa oko 4.000 na 6.000 megavata, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na konferenciji „BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori“, održanoj 10. septembra u Beogradu.

Reč je o drugom izdanju konferencije, na kojoj je učestvovalo oko 150 predstavnika politike, privrede i finansija iz Evrope i regiona. Đedović Handanović je govorila na panelu „Energetska bezbednost 2.0: Od diverzifikacije do otpornosti sistema“.

„Srbija je jedna od zemalja sa velikim brojem elektroenergetskih interkonekcija i naš cilj je da prekogranične kapacitete povećamo sa oko 4.000 na 6.000 megavata“, rekla je ministarka.

Cilj povezan sa povećanjem kapaciteta je i brže uključivanje u jedinstveno evropsko tržište struje. „Naš cilj je da budemo spremni da 2028. godine dođe do spajanja tržišta“, dodala je Đedović Handanović.

Uz interkonekcije, ministarka je iznela i podatke o obnovljivim izvorima: instalisani kapaciteti iz sunca i vetra povećani su više od tri puta, sa oko 400 megavata na 1,3 gigavata. Kroz dva kruga aukcija za tržišne premije dobijeno je 17 novih vetroparkova i solarnih elektrana, od kojih je osam već priključeno na mrežu.

Na nuklearni program ministarka se osvrnula kratko: prva faza treba da bude završena sredinom 2027. godine. Đedović Handanović je krajem avgusta govorila da su studije za tu fazu pri kraju, o čemu su Srpske Novine tada pisale, tako da je datum sredine 2027. sada ponovljen kao potvrđen rok, a ne nova najava.

Kada je reč o povezivanju sa susedima, ministarka je najavila da će uskoro početi radovi na gasnoj interkonekciji sa Severnom Makedonijom. Paralelno se radi na povezivanju sa Rumunijom, kao i na diversifikaciji pravaca snabdevanja naftom i razvoju južnih ruta koje bi omogućile veću razmenu naftnih derivata sa Severnom Makedonijom i Grčkom.

O elektroenergetskim koridorima, Đedović Handanović je rekla: „Sa našeg stanovišta, mi težimo da unapredimo i povećamo interkonektivnost, da se osnažuju koridori sa istoka na zapad ili sa severa na jug, a određeni delovi transbalkanskih koridora su već završeni, dok se konačan kraj radova očekuje za dve i po godine. Cilj je da se i ovaj deo Balkana poveže sa Italijom.“

Regionalni samit energetike zakazan je za početak oktobra u Nišu, gde će, prema najavi ministarke, biti nastavljen dijalog o pitanjima koja treba da povećaju energetsku sigurnost i otpornost regiona.

Đedović Handanović je energetsku bezbednost predstavila kao pitanje koje prevazilazi granice jedne zemlje: „Energetska bezbednost ne može da bude zasnovana samo na unutrašnjoj bezbednosti, to je šira tema i pitanje koje se tiče cele Evrope.“

Na račun evropskih institucija uputila je i kritiku na tempo usklađivanja: „Voleli bismo da vidimo brži napredak evropskih institucija kada je reč o pridruživanju i usklađivanja zemalja sa jedinstvenim energetskim tržištem, a to bi povećalo energetsku bezbednost svih država. Srbija je bila prva zemlja od cele energetske zajednice koja je završila reforme u energetskom sektoru kako bi se prilagodila, ali je Komisiji bilo potrebno godinu dana da pruži povratne informacije.“

Ministarka je posebno naglasila da domaće tržište nije osetilo poremećaje koji su pogodili deo Evrope: „Građani nisu osetili energetsku krizu koja je izbila još 2022, cene su skočile zbog rata u Ukrajini. Širom Evrope smo videli da se cene gasa i struje povećavaju, to u Srbiji nije bilo tako. Osim toga, mi se već 18 meseci suočavamo sa sankcijama NIS-u, a uprkos tome što tri meseca nismo dobijali sirovu naftu, nismo imali nestašice. Potom je izbio rat u Iranu, kada su ponovo skočile cene nafte, a Srbija nije doživela skok cena. Niski vodostaj reka je uticao na rad hidroelektrane, ali smo prevazišli i te izazove. Pokazali smo da smo spremni da na brojne izazove odgovorimo adekvatno.“

Za saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama, ministarka je izdvojila projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3: „RHE Đerdap 3 je dobra prilika za razvoj zajedničkog projekta na osnovu sporazuma o strateškoj saradnji sa SAD u oblasti energetike, koji je ratifikovan u Narodnoj skupštini. To je projekat sa snažnom regionalnom dimenzijom, jer je svima potrebno više kapaciteta za skladištenje energije.“

Deo pregovora koji ministarka nije razrađivala na panelu, a koji je ranije pominjala, jeste finansiranje novog gasnog programa sa Svetskom bankom, usmerenog na jačanje unutrašnje gasne infrastrukture i transport gasa sa juga na sever i sa istoka na zapad zemlje. Odluku o tom finansiranju treba da donese Odbor direktora Svetske banke.