Grant od 500.000 evra pokreće nuklearni program Srbije
Ministarka Dubravka Đedović Handanović potpisala je u Vladi Srbije sporazum sa EDF-om i Francuskom agencijom za razvoj: tri nove studije, rok sredina 2027, prva nuklearka tek posle 2040. godine.
Grant od 500.000 evra prva je stavka srpskog nuklearnog programa koja ima cenu, potpis i rok. Odobrila ga je Francuska agencija za razvoj (AFD), a sporazum o partnerstvu potpisan je 29. jula u zgradi Vlade Srbije. Za srpsku stranu potpisala ga je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, a partneri su Francuska elektroprivreda EDF i AFD.
Sredstva se povlače kroz fond FEXTE. Ministarstvo rudarstva i energetike navodi da je potpisom formalno počela prva faza nuklearnog programa. Za AFD je to prvo učešće u razvoju jednog nuklearnog programa, a EDF u Francuskoj upravlja sa više od 50 reaktora.
Šta tačno pokriva francuski novac
EDF je prošle godine završio izradu Preliminarne tehničke studije, dokumenta koji je prethodio ovom sporazumu. Ono što sledi podeljeno je na tri koloseka:
- tri studije u prvoj fazi programa, koje se rade sa EDF-om
- preostalih 14 studija, koje ostaju predmet daljeg razgovora sa različitim međunarodnim kompanijama
- jačanje institucionalnih kapaciteta i razvoj kadrova, uz usklađivanje sa preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE)
Sedamnaest studija, dakle, tek treba da bude urađeno. Tek kada budu gotove, Vlada dobija materijal na osnovu kog uopšte može da bira tehnologiju.
“Cilj nam je da sredine naredne godine budu završene sve studije”, rekla je Đedović Handanović posle potpisivanja.
Sredina 2027. time postaje prva merljiva tačka programa. Do nje se ne bira ni reaktor, ni lokacija, ni partner za gradnju.
Kada Srbija može da dobije prvu nuklearku?
Ne pre 2040. godine, po oceni same ministarke. Ona je posle potpisivanja u Vladi Srbije rekla:
U godinama pred nama Srbija mora da bude spremna u institucionalnom, regulatornom i stručnom smislu za izbor tehnologije, a prvu nuklearku Srbija bi mogla da dobije posle 2040. godine
Ta računica ima svoju predistoriju. Moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, uveden 1989. i na snazi 35 godina, ukinut je izmenama Zakona o energetici u novembru 2024. Od ukidanja zabrane do prvog ugovorenog novca prošlo je oko 20 meseci, a od jučerašnjeg potpisa do eventualne elektrane računa se najmanje 14 godina.
Nacionalni energetski i klimatski plan, u jednom od scenarija, predviđa nuklearne kapacitete do 1.000 MW i to tek posle 2040. Iznos od 500.000 evra u tom rasporedu nije investicija u elektranu nego trošak pripreme odluke.
Kadrovi kao usko grlo
Kao najosetljiviju tačku ministarka je označila ljude, ne tehnologiju.
“Kadrovi predstavljaju najdragoceniji element u razvoju nuklearnog programa”, rekla je Đedović Handanović i dodala: “jedan od naših najvažnijih zadataka biće upravo stvaranje baze inženjera”.
Srbija nema nuklearnu elektranu, pa nema ni operativni kadar koji uz nju ide. Grant AFD-a i saradnja sa EDF-om u prvoj fazi zato pokrivaju obuku i institucionalnu pripremu, a ne opremu.
Sledeća objava koja stvarno pomera program nije potpis nego isporuka studija. Do sredine 2027. nuklearni program Srbije stoji na jednoj završenoj studiji, sedamnaest koje se čekaju i 500.000 evra francuskog granta.
