BlaBlaCar vožnje kažnjene sa 50.000 do 150.000 dinara

Novčana kazna za nezakonito obavljanje prevoza preko aplikacija za deljenje troškova vožnje u Srbiji iznosi od 50.000 do 150.000 dinara, a domaći prekršajni sudovi su, prema informacijama iz pravosudnih krugova, već doneli prve presude po tom osnovu protiv korisnika platforme BlaBlaCar.

Platforma je u Srbiju stigla 2015. godine, kao naslednik regionalne aplikacije Autohop, iste godine kada je donet i Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Zakon je od tada menjan u nekoliko navrata, poslednji put 2020, ali fenomen deljenog prevoza u njemu nikada nije eksplicitno prepoznat. Zato se na korisnike aplikacije, prema tumačenju struke, primenjuju iste odredbe koje regulišu obavljanje javnog prevoza bez dozvole.

Šta zakon smatra nezakonitim prevozom?

Zakon ne propisuje uslove pod kojima je deljeni prevoz zakonit, nego nabraja oblike u kojima postaje nezakonit. Dovoljan je jedan od sledećih: da je usluga naplaćena, da na istoj relaciji postoji linijski prevoz, da je u vozilu više od pet putnika, da se vozi od vrata do vrata, da je vožnja javno oglašena, ili da vozač nije u stanju da sam snosi troškove puta. Dodatni uslov za prekršaj je da putnici nisu članovi porodice i da se ukrcavaju i iskrcavaju na mestima gde postoji autobusko stajalište.

Za advokata Mariju Milojković, koja se ovom oblašću bavi i koja je pravni osnov objasnila za Biznis.rs, sama odredba je nedovoljno precizna.

U Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju postoji prekršaj ‘nezakonitog obavljanja prevoza’ koji čini osoba koja nema svojstvo prevoznika ukoliko ga obavlja dva ili više puta

Milojković za primer navodi da se, ovako napisana, odredba može primeniti i na apsurdne slučajeve, poput turističkog putovanja sa prijateljima na koje se moglo doći i javnim prevozom.

Sama kazna se ne izriče na licu mesta. Praksa ovlašćenih lica i inspektora je da zaustavljaju vozila koja su vožnju oglasila preko aplikacije, ali dalji postupak ide preko zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom sudu. Time teret dokazivanja prekršaja pada na podnosioca zahteva, odnosno na inspektora, koji pred sudom mora da dokaže da je konkretna vožnja ispunila uslove iz zakona da bi bila proglašena nezakonitim prevozom.

Ko gubi na nelojalnoj konkurenciji

Za registrovane prevoznike, koji plaćaju licence i poreze, korisnici aplikacije koji vožnju naplaćuju po ceni bliskoj komercijalnoj predstavljaju nelojalnu konkurenciju. Isti argument su ranije koristili i španski autobuski prevoznici, koji su tužili kompaniju vlasnika platforme BlaBlaCar i tražili da sud hitno zabrani deljeni prevoz na teritoriji Španije.

Španski sud je tu tužbu odbio, uz obrazloženje da javni i deljeni prevoz nisu u istoj kategoriji: dok Uber, prema toj presudi, spada u javni prevoz jer vozači na njemu ostvaruju profit, BlaBlaCar je izuzet iz tih propisa jer ne predstavlja komercijalnu delatnost, nego podelu već postojećih troškova putovanja. Milojković tu razliku ističe kao ključnu i za srpski kontekst: BlaBlaCar, po samoj prirodi koncepta, ne bi trebalo da donosi profit vozaču, već da naknadom pokrije deo troškova putovanja koje bi vozač i inače obavio.

Kao mogući pravac rešenja, Milojković navodi francuski model, gde je deljeni prevoz zakonski definisan kao zajedničko korišćenje vozila od strane vozača i jednog ili više putnika, radi nekomercijalnog putovanja koje vozač i onako obavlja za sopstvene potrebe. U Srbiji takva definicija još ne postoji, ali je nadležno ministarstvo u avgustu ove godine sprovelo javnu raspravu o Nacrtu novog zakona o prevozu putnika, koja je završena početkom septembra. Da li će novi tekst konačno razdvojiti deljeni prevoz od javnog, za sada nije poznato.

Za sada je jasan samo novčani deo: ko bude proglašen odgovornim za nezakonito obavljanje prevoza preko aplikacije za deljenje vožnje, platiće kaznu koja može dostići 150.000 dinara, nezavisno od toga koliko je od same vožnje naplatio.