S&P snizio prognozu rasta Srbije na 3,2 odsto pred izbore

Agencija Standard and Poor’s zadržala je 15. septembra Srbiji nepromenjen najniži investicioni rejting, ali je istovremeno snizila prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu na 3,2 odsto, sa 3,3 odsto koliko je računala u martu. Ostali parametri u izveštaju ostali su nepromenjeni. Najniži investicioni rejting znači da Srbija, prema oceni agencije, i dalje spada u granični razred zemalja kojima se ulaganje isplati, ali bez rezerve za veće poremećaje.

Centralni deo izveštaja bavi se fiskalnim posledicama predizbornog perioda. Vlada je u avgustu rebalansom budžeta podigla ciljani deficit sa 3,0 na 3,5 odsto BDP-a, kako bi obezbedila sredstva za socijalna davanja vezana za izbore. Prema oceni S&P, taj potez nije bio fiskalna nužnost.

„Snažni fiskalni rezultati zemlje u prvoj polovini godine mogli su da dovedu do smanjenja deficita na nivo između 2,0 odsto i 2,5 odsto BDP-a. Vlada je iskoristila višak prihoda za finansiranje predizbornog paketa podrške u vrednosti od oko jedan odsto BDP-a”, stoji u izveštaju agencije.

To je prva zvanična procena vrednosti predizbornog paketa pomoći građanima od strane rejting agencije, i do sada je nismo objavljivali. S&P u izveštaju napominje da očekuje povratak fiskalnoj disciplini naredne godine, uprkos kratkoročnim rizicima koje je paket doneo. Slična ocena, samo oštrija, stigla je ranije i od agencije Fič, koja je upozorila na veće rizike zbog širenja deficita.

Kao glavne rizike po rast u kratkoročnom i srednjoročnom periodu, S&P navodi visoke cene energenata na globalnom nivou, uzrokovane sukobom na Bliskom istoku, i dugotrajnu sušu koja pogađa poljoprivrednu proizvodnju i proizvodnju električne energije. Uz to, agencija posebno izdvaja politički rizik: unutrašnju nestabilnost posle izbora koja bi mogla da naruši poverenje potrošača i investitora, kao i moguće odlaganje formiranja nove vlade, što bi produžilo neizvesnost oko kontinuiteta ekonomskih politika. Među pomenutim rizicima našao se i NIS, dok se pristupanje Evropskoj uniji navodi kao odvojena, dugoročna stavka.

Uprkos tome, agencija ocenjuje da je politički rizik do sada bio ograničen.

„Prethodne demonstracije imale su ograničen uticaj na svakodnevno kreiranje politika”, navodi S&P u izveštaju, dodajući da uprkos pojačanim tenzijama i dalje očekuje kontinuitet politika i institucionalnu stabilnost u celini.

Izveštaj se oslanja i na dostupna istraživanja javnog mnjenja. Prema podacima koje agencija navodi, nedavno istraživanje organizacije CRTA i Stanfordskog univerziteta pokazalo je prednost studentske liste nad vladajućom Srpskom naprednom strankom među opredeljenim biračima, 44,9 naspram 35,7 odsto, dok rezultati nekoliko lokalnih izbora pokazuju da SNS zadržava snažnu poziciju zahvaljujući širokoj partijskoj i lokalnoj mreži. Zvanični datum parlamentarnih i predsedničkih izbora još nije objavljen, a agencija ocenjuje da će izborna trka verovatno biti neizvesnija nego u prethodnim ciklusima.

U izveštaju se pominje i da su srpske vlasti u martu smanjile akcize na gorivo i počele da koriste strateške rezerve goriva, kako bi držale inflaciju pod kontrolom, uz napomenu da tačan trošak tog poteza za budžet i stanje rezervi nije javno poznato.

Agencija u izveštaju povlači i paralelu sa ranijim izbornim ciklusima u regionu: ekonomski parametri po pravilu privremeno trpe pred izbore, dok se ne uspostavi nova vlast, što je bio slučaj i u Mađarskoj i, izraženije, u Rumuniji.

Sledeći orijentir za ocenu fiskalnog kursa Srbije biće sami izbori, čiji datum tek treba da bude zvanično objavljen, i prvi budžetski pokazatelji posle formiranja nove vlade. Dok se to ne desi, S&P ostaje pri oceni da je osnovni scenario kontinuitet politika, uz napomenu da bi produžena domaća nestabilnost, dodatno pojačana samim izborima, mogla da ugrozi baš taj scenario.