BDP Srbije 4% u trećem tromesečju, inflacija 4,1%

Inflacija u Srbiji dostigla je u septembru 4,1 odsto međugodišnje, gotovo dvostruko više nego u avgustu, kada je iznosila 2,2 odsto, a privreda je u istom kvartalu rasla 4 odsto. Obe brojke nalaze se u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koji je prenet 6. novembra 2026. i na jednom mestu spaja procenu rasta BDP-a za treće tromesečje sa ubrzanjem cena.

Koliko je BDP porastao i šta ga je vukao?

Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, koju MAT navodi, realni bruto domaći proizvod u trećem tromesečju 2026. veći je 4 odsto nego u istom periodu prošle godine. Za prvih devet meseci rast je niži, jer časopis navodi da je “Realni BDP Srbije je u prvih devet meseci 2026. međugodišnje uvećan za oko 3,6 odsto”.

Najveći doprinos rastu dali su uslužni sektor, trgovina i neto porezi. Sa proizvodne strane, od početka godine najviše su rasle ostale usluge, neto porezi i trgovina na veliko i malo, dok je poljoprivredna proizvodnja veća za oko 11 odsto.

MAT rast stavlja uz bok evropskim ekonomijama:

• BDP evrozone u trećem tromesečju porastao je 1,3 odsto međugodišnje, prema preliminarnim podacima Evrostata
• rast evrozone oslanja se na pojedine zemlje, među njima Irsku, Španiju i Švedsku, dok Francuska i Italija stagniraju ili beleže pad
• Nemačka je zabeležila rast od 1,2 odsto

Za duži rok časopis navodi evidenciju Evrostata: BDP Srbije je od 2015. do sredine 2026. realno uvećan 44,2 odsto, odnosno prosečno 3,1 odsto godišnje. To je 2,4 puta brže od proseka Evropske unije, koji MAT procenjuje na oko 1,3 odsto godišnje.

Zašto je inflacija skočila sa 2,2 na 4,1 odsto?

U Srbiji je mesečna inflacija u avgustu iznosila 0,5 odsto, a u septembru 0,2 odsto. Međugodišnja je u ta dva meseca bila 2,2, pa 4,1 odsto. Mesečni rast cena je dakle usporio, a međugodišnja stopa se skoro udvostručila. Objašnjenje daju stručnjaci MAT-a:

“Inflacija je u septembru iznosila 4,1 odsto međugodišnje, pri čemu je njeno ubrzanje delom posledica baznog efekta iz prethodne godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži.”

Prema ovoj oceni, ubrzanje je samo delom posledica poređenja sa prošlogodišnjim nivoom cena u vreme primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži.

U evrozoni je inflacija u septembru bila 3,8 odsto. Časopis navodi i da je “U septembru je devet od 27 zemalja članica EU imalo veću međugodišnju inflaciju od Srbije”. To su Rumunija, Litvanija, Bugarska, Kipar, Luksemburg, Grčka, Španija, Belgija i Hrvatska. Najviše stope zabeležene su u tri zemlje:

• Rumunija, 6,5 odsto
• Litvanija, 6,1 odsto
• Bugarska, 5,6 odsto

Šta pokazuju industrija, izvoz i zarade?

Industrijska proizvodnja je u septembru veća 3,2 odsto međugodišnje, a prerađivačka industrija 5,1 odsto. Robni izvoz je u prvih devet meseci 2026. porastao 8,9 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom iznosi 82,6 odsto, prema 79,5 odsto u istom periodu prošle godine. Rast izvoza predvode kapitalni i intermedijarni proizvodi, a najveći pojedinačni doprinos daje proizvodnja motornih vozila.

Srbija je, prema podacima Evrostata, u septembru imala najveći međugodišnji realni rast prometa u trgovini na malo među evropskim zemljama.

Prosečna neto zarada u avgustu iznosila je 117.282 dinara: nominalno 11,1 odsto više nego godinu dana ranije, a realno 8,7 odsto. Prosečna bruto zarada bila je 161.953 dinara. Za prvih osam meseci neto zarade su nominalno veće 11,4 odsto, realno 8,5 odsto, dok je u celoj 2025. realni rast iznosio 7,4 odsto.

U julu je prosečna potrošačka korpa vredela 111.032 dinara, a prosečna neto zarada bila je 121.346 dinara, što je 9,3 odsto iznad korpe. U odnosu na minimalnu potrošačku korpu prosečna zarada je veća za 111,8 odsto. Kupovnu moć iznad republičkog proseka imali su Beograd, Kragujevac i Niš, Novi Sad je bio na nivou proseka, a neto zarada je premašivala vrednost prosečne korpe i u Zaječaru, Smederevu, Užicu, Kraljevu i Valjevu.