Makron traži od EU blaža pravila za dizel i kerozin
Francuski predsednik u pismu Fon der Lajenovoj traži ublažavanje standarda kvaliteta goriva, dok je u Francuskoj 14 odsto pumpi 22. septembra ostalo bez goriva ili blizu toga.
Francuska je 22. septembra u devet sati ujutru imala 14 odsto benzinskih pumpi bez goriva ili na ivici nestašice, pokazuje podatak koji je tog dana saopštila francuska vlada. Brojka stoji u pozadini pisma koje je predsednik Emanuel Makron uputio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, tražeći da Brisel privremeno olabavi nekoliko pravila o kvalitetu goriva kako bi se brzo povećala ponuda na tržištu.
Pismo nosi datum 18. septembar. O njegovom sadržaju prvi je izvestio francuski kanal BFMTV, koji tvrdi da je imao uvid u dokument, dok Euronews takođe navodi da je pismo video. Oba medija prenose iste brojke i iste zahteve, tako da razlika između izvora nije u sadržaju, nego samo u tome ko je prvi objavio detalje.
Šta konkretno Makron traži
Prvi zahtev je ublažavanje evropskih standarda o gustini, isparljivosti i odsumporavanju dizela i kerozina. Prema Makronovim rečima, takva izmena bi rafinerijama omogućila da proizvedu između 5 i 20 odsto više goriva, u zavisnosti od pogona, bez izgradnje novih kapaciteta. Komisija bi, po predlogu, tu meru morala da uskladi sa proizvođačima automobila, kako popuštanje standarda ne bi oštetilo motore ili infrastrukturu. Francuska se pritom poziva na presedan iz perioda pandemije kovida 19, kada je Komisija već privremeno ublažila deo specifikacija za gorivo.
Drugi zahtev je širenje upotrebe dizela tipa B10, sa do 10 odsto biodizela, umesto standardnog B7, koji sadrži do 7 odsto biodizela. I ovde bi granice sa proizvođačima vozila trebalo dogovoriti posebno, jer nisu svi motori predviđeni za viši udeo biogoriva.
Treći zahtev tiče se evropskog zakona o metanu. Od 1. januara 2027. uvoznici sirove nafte, prirodnog gasa i uglja u EU moraju da dokažu da njihovi dobavljači mere i kontrolišu emisiju metana po pravilima ekvivalentnim evropskim. Francuska traži da se ta obaveza odloži za godinu dana, do 1. januara 2028. Komisija je ranije već predložila odlaganje finansijskih kazni za nepoštovanje pravila do kraja 2029, ali Pariz smatra da sama obaveza izveštavanja, i bez kazni, otvara pravnu neizvesnost za uvoznike u trenutku kada Evropi ionako fali goriva.
Makron dodatno predlaže da se mehanizam zajedničke nabavke gasa u EU, uveden posle prekida ruskih isporuka, proširi i na dizel i kerozin, čime bi Unija dobila veću pregovaračku snagu pri kupovini derivata.
Zašto se ovo dešava sada
Iza zahteva stoji pad svetskih zaliha nafte od preko 500 miliona barela, uz gotovo potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza od marta 2026. Do sada je tržište držano na nogama zahvaljujući većoj preradi u rafinerijama, slabijoj tražnji u Aziji i trošenju postojećih zaliha, ali Makron upozorava da se taj bafer brzo troši. Poslednjih nedelja su, kako navodi, napadi na energetsku infrastrukturu u Rusiji i na Bliskom istoku, uz oporavak potrošnje u Aziji, ponovo pogoršali snabdevanje.
Ako Ormuski moreuz ostane zatvoren, a saudijski naftovod Istok Zapad ne proradi, Makron procenjuje da bi iscrpljivanje saudijskih zaliha moglo da izbaci s tržišta najmanje 4 miliona barela nafte i derivata dnevno, što bi, po njegovim rečima, moglo da izazove nagli skok cena. Evropa je posebno izložena jer Bliski istok pokriva 36 odsto uvoza kerozina i 18 odsto uvoza dizela u EU.
Takođe je važno ne oslabiti evropske proizvodne kapacitete dok se pripremamo za dugoročne poteškoće u snabdevanju.
To je Makron naveo u pismu Fon der Lajenovoj, kako prenosi Euronews, objašnjavajući zašto smatra da EU ne sme da čeka da se kriza oko Ormuskog moreuza sama smiri, nego da odmah iskoristi postojeće rafinerijske kapacitete.
Kako je Brisel odgovorio i šta je bilo pre pisma
Evropska komisija je u utorak saopštila da su mogući nestašice goriva u državama članicama visoko na dnevnom redu i da će tema uskoro biti razmatrana na sastanku na visokom nivou sa predstavnicima industrije i zemalja članica. Konkretnog odgovora na tri Makronova zahteva Komisija za sada nije dala.
Srpske Novine su ranije pisale da je cena barela nafte tipa Brent pala na 102,09 dolara, a WTI ispod 100 dolara po barelu, dakle pad cena se dešavao uporedo sa produbljivanjem problema u fizičkom snabdevanju gorivom, o kojem sada govori Makronovo pismo. Ta razlika, pad cene sirove nafte na berzi naspram nestašice na pumpama, pokazuje da je uskursko grlo u preradi i logistici, a ne u samoj ceni sirovine.
Makron se u pismu založio i za ubrzanje elektrifikacije saobraćaja i smanjenje potrošnje prirodnog gasa za grejanje, kao dugoročnu meru da Francuska i EU manje zavise od uvoznih derivata. Da li će Brisel prihvatiti tražena privremena odstupanja, i pod kojim uslovima, trebalo bi da bude jasnije posle najavljenog sastanka sa industrijom.
