Grejanje po potrošnji u Beogradu: do 14.000 umesto 7.000
Cena daljinskog grejanja nije porasla, ali se obračun vezuje za stvarnu potrošnju. Upravnik u svom primeru računa da 7.000 dinara može postati 14.000, a druga zgrada beleži uštedu.
Daljinsko grejanje u Beogradu ostaje bez poskupljenja od devet odsto, jer Grad nije dao saglasnost, ali upravnici zgrada upozoravaju da bi računi ipak mogli da porastu: obračun grejanja po potrošnji ove sezone dobija veću težinu od kvadrature stana. O njihovim procenama izvestio je Euronews Srbija.
Beogradske elektrane tražile su da se cena od 1. oktobra u proseku poveća za devet odsto. Za sezonu 2026/27 predložile su varijabilni deo od 7,76 dinara po kilovat-satu i fiksni deo od 7.494,86 dinara po kilovatu godišnje, oba bez PDV-a. Direktor preduzeća Vanja Vukić potvrdio je da do poskupljenja neće doći, jer Grad Beograd kao osnivač nije prihvatio predlog. Po zakonu grejna sezona počinje 15. oktobra, a pri niskim temperaturama i ranije.
Šta se menja u obračunu grejanja po potrošnji?
Do sada je veliki deo troška bio vezan za kvadraturu stana. Kod novog modela veći značaj dobija stvarno potrošena toplotna energija zgrade i stana. Opremu, infrastrukturu i očitavanje obavljaju Beogradske elektrane: ugrađuju kalorimetre, očitavaju potrošnju i dostavljaju podatke za obračun. Prema rečima Ljubiše Banovačkog, predsednika stambene zajednice i upravnika, to za stambene zajednice i profesionalne upravnike ne znači dodatni posao.
Banovački podseća da je model delimično poznat. Ranijih godina su pojedine stambene zajednice bile povezane na zajedničku podstanicu, pa se potrošnja delila na sve stanare, na primer kod lamelnih zgrada sa tri ulaza. Isti princip sada se prenosi na pojedinačne zgrade, pa očekuje da će većina zgrada u Beogradu raditi po tom modelu.
Praktična posledica: dve zgrade iste površine, ali sa različitom izolacijom i stolarijom, mogu imati različite troškove. Kvalitet fasade i prozora zato postaje stavka u kućnom budžetu.
Koliko bi računi mogli da porastu?
Banovački kao jedan od najvećih problema izdvaja slabu obaveštenost. Po njegovim rečima, ni upravnici nisu dobili dovoljno konkretnih informacija.
„Stanari su sada neobavešteni i sigurno će se iznenaditi kada dobiju prvi račun za potrošnju.“
Na pitanje koliko bi računi mogli da budu veći, Banovački je odgovorio primerom iz Infostana:
„Biće duplo više, sigurno. Na primer, ako ste grejanje plaćali tako da vam je račun za Infostan bio 10.000 dinara, od čega je 7.000 bilo grejanje, sada samo grejanje može da bude 14.000 dinara, plus sve ostalo“
Reč je o njegovom primeru i proceni, ne o zvanično najavljenom povećanju. Grejanje od 7.000 dinara (~60 EUR) u tom računu bi, prema njegovoj računici, narastalo na 14.000 dinara (~120 EUR), uz ostale stavke računa.
Najviše rizika vidi kod starih zgrada sa lošom izolacijom i dotrajalom stolarijom. Do sada su, kaže, majstori u kotlarnicama povećavali temperaturu, potrošnja je rasla, a stanari su plaćali 150 dinara po kvadratu. Pri obračunu po potrošnji svako podizanje temperature odražava se na račun.
„Takvim zgradama računi čak mogu biti i tri puta skuplji od onih 150 dinara po kvadratu koje su ranije plaćali“
Banovački ukazuje i na razliku u odnosu na struju. Preko leta stanari plaćaju samo održavanje sistema, pa su uplatnice Infostana niže, ali za razliku od struje ne mogu da uplaćuju unapred i tako akumuliraju sredstva za zimu.
Ima li zgrada koje štede na grejanju po potrošnji?
Isti upravnik navodi i suprotan primer. U tri povezane zgrade, od kojih jednu vodi, stanari su po završetku grejne sezone uporedili šta su platili po potrošnji sa onim što bi platili po starom modelu od 150 dinara po kvadratu.
„Ispostavilo se da je za stan od 50 kvadrata otprilike 30.000 dinara jeftinije bilo grejanje po potrošnji.“
Iznos od oko 30.000 dinara (~255 EUR) je Banovačkog procena, a ne zvanična cifra. On kaže i da je jedna stanarka, ekonomista, za svoj stan izračunala troškove po starom i novom modelu, što je stanare smirilo. Njihova zgrada ima fasadnu ciglu i termoizolovana je. Rezultat, upozorava, ne može da se prenese na sve zgrade: ako u zgradi sa 20 stanova polovina ima stolariju koja dobro dihtuje, a druga polovina nema, problem sa energetskom efikasnošću ostaje.
Zašto profesionalni upravnik govori o skrivenom poskupljenju?
Dejan Vujičić, profesionalni upravnik, smatra da će primena modela biti problematična u velikom broju zgrada. Prema njegovim rečima, velika većina zgrada nema vertikalne cevi u zajedničkim hodnicima, pa se potrošnja pojedinačnih stanova ne može meriti nego se deli po stanovima.
„Ovo je najbolji način da se drastično poveća naplata energije - da na mala vrata uđe povećanje, a da se to ne vidi“
Vujičić navodi i primere iz susednih zemalja: „Imam situacije iz nekih susednih zemalja gde su ljudi prelazili na merenje po potrošnji, pa kada im se to obilo o glavu, ponovo su se vraćali.“ Njegova ocena o „skrivenom poskupljenju“ je stav sagovornika, a ne zaključak Beogradskih elektrana ni Grada Beograda.
Pravog odgovora nema dok ne stignu prvi računi po novom modelu. Banovački očekuje da će tokom grejne sezone biti dosta pitanja i nezadovoljstva stanara, a upravnici navode da će se stvarni efekat videti tek na tim računima.
