Sedam toplana traži poskupljenje grejanja, Niš ide 4,5%

Sedam od 60 toplana u Srbiji podnelo je lokalnim samoupravama zahtev za poskupljenje grejanja, ali nijedan zahtev do 24. septembra nije odobren, saznaje agencija Beta. Zahtevi su stigli iz Niša, Subotice, Stare Pazove, Velike Plane i Beograda, dok Kruševac i Majdanpek ove godine ostaju na postojećim cenama, uprkos poskupljenju energenata koje pogađa sve toplane.

Niš predlaže poskupljenje od 4,5 odsto

Nadzorni odbor niške toplane predložio je u avgustu povećanje cene grejanja od 4,5 odsto. Varijabilni deo cene bi porastao sa 7,15 na 7,19 dinara po kilovat-satu, dok bi fiksni deo skočio sa 42,74 na 49,44 dinara po kvadratnom metru. Za razliku od Beograda, gde je predlog vezan za instalisanu snagu, niški predlog menja oba dela računa istovremeno, pa bi domaćinstva osetila poskupljenje i kroz potrošnju i kroz fiksni deo tarife.

Da li grejanje poskupljuje u celoj Srbiji?

Ne, i primer su Subotica, Stara Pazova i Velika Plana. Subotička toplana je 2. septembra objavila da je podnela zahtev za promenu cena, da bi kasnije potvrdila da grejnu sezonu ipak počinje po postojećim cenama, bez poskupljenja. Opština Stara Pazova podnela je svoj zahtev 31. avgusta, a Velika Plana dan kasnije, 1. septembra. Za razliku od Subotice, ta dva zahteva još nisu povučena, ali lokalna samouprava o njima još nije odlučila, pa cena za grejnu sezonu koja počinje ostaje nepoznata.

Kruševac i Majdanpek ne dižu cene

Direktor JKP „Kruševac” Milutin Tasić rekao je za Betu da cene grejanja ove godine ostaju iste i da je za sezonu obezbeđen i ugalj i mazut, dok funkcionalna proba sistema počinje krajem nedelje.

„Smoćićemo snage da, uprkos poskupljenju energenata, ne povećavamo cene. Obezbedili smo ugalj, mazut i sve što treba”, rekao je Tasić.

Slično stanje je i u Majdanpeku, gde toplana ne menja cene iako je drvna sečka, koju koristi kao energent, poskupela deset odsto. Direktor Đorđe Roškić kaže da razliku u trošku pokriva lokalna samouprava.

„Pomaže nam lokalna samouprava subvencijama”, rekao je Roškić.

Oba grada tako pokazuju da poskupljenje energenata ne mora automatski da se prelije na račun građana, ako lokalni budžet preuzme deo tereta ili ako je snabdevanje ugovoreno unapred.

Beograd traži najveće poskupljenje

Beogradske elektrane su 25. avgusta tražile od gradskog Sekretarijata za energetiku novi cenovnik toplotne energije, koji bi važio od 1. oktobra, na početku nove grejne sezone. Prema zahtevu, varijabilni deo cene za stambeni i poslovni prostor bio bi manji za 5,57 odsto, dok bi fiksni deo cene za snagu porastao 18,02 odsto. Preračunato po zagrevanoj površini i instalisanoj snazi, poskupljenje bi iznosilo 9,44 odsto bez PDV-a za stambeni prostor, odnosno 9,51 odsto za poslovni prostor. Reč je o najvećem predloženom poskupljenju od svih sedam zahteva koji su do sada podneti. Ranije smo pisali da kvadrat grejanja u Beogradu trenutno iznosi 2.021,68 dinara sa uračunatim PDV-om, cenovnik koji bi predloženo poskupljenje dodatno podiglo.

Do sada nijedan od sedam podnetih zahteva nije prošao proceduru odobrenja, tako da građani u pet gradova i opština konačnu cenu za novu grejnu sezonu još ne znaju. Odluku donosi svaka lokalna samouprava pojedinačno, pa se ishod razlikuje od grada do grada, kao što pokazuju primeri Kruševca i Majdanpeka, gde je poskupljenje izbegnuto, i Niša, gde je predlog već na stolu.