Grejanje u Beogradu ostaje po staroj ceni, Niš 4,5% skuplje

Grejanje u Beogradu od 1. oktobra ostaje po staroj ceni, dok se u Nišu fiksni deo računa podiže sa 42,74 na 49,44 dinara po kvadratnom metru (~0,42 EUR). Beogradske elektrane nisu dobile saglasnost osnivača, Grada Beograda, za povećanje od prosečnih 9%, a Gradsko veće Niša odobrilo je prosečnih 4,5%.

Direktor JKP Beogradske elektrane Vanja Vukić potvrdio je 29. septembra za RTS da saglasnosti nema i objasnio šta to znači za narednih mesec dana:

„Ako do 1. oktobra osnivač ne odobri, odnosno da saglasnost na traženu cenu, grejanja neće poskupeti ni od 1. novembra i tako će važiti i ubuduće, za svaki mesec”

Prema Vukićevim rečima, osnivač odluku o promeni cene mora da donese mesec dana pre primene, pa povećanja 1. oktobra neće biti.

Šta su Beogradske elektrane tražile?

Zahtev je Gradu poslat 27. avgusta, a po uredbi Vlade toplane su dužne da predlog dostave osnivaču do 1. septembra. Predlog je išao u dva smera. Fiksni deo cene, koji pokriva materijalne troškove i zarade zaposlenih, rastao bi za 18% (Novosti navode 18,02%), dok bi se varijabilni deo, koji čini šezdeset odsto cene grejanja, smanjio za oko 6% (prema Novostima 5,57%).

Za korisnike kojima se grejanje obračunava po zagrevanoj površini i instalisanoj snazi predlog je značio povećanje od 9,44% za stambeni prostor: sa 1.679,35 na 1.837,89 dinara po kvadratnom metru godišnje, bez PDV-a (~14,4 EUR i ~15,7 EUR). Za poslovni prostor predloženo je povećanje od 9,51%, a topla voda poskupela bi 10%. Vukić je prosek sažeo ovako:

„U proseku je naš predlog bio da poskupi za devet posto cena grejanja, što naravno nije prihvaćeno”

Šta se radi 1. oktobra, ako radijatori ostaju hladni?

Funkcionalne probe počinju u četvrtak, 1. oktobra, i ne znače da će radijatori biti topli. Vukić je objasnio šta se tada proverava: „Mi suštinski proveravamo da li sistem funkcioniše, povećavamo pritisak, puštamo naše pumpe da rade, gledamo kotlove i tako dalje.”

Prve probe su u toplani Konjarnik, toplani u Mladenovcu i kotlarnici koja greje Ginekološko-akušersku kliniku Narodni front. U narednih petnaest dana proći će kroz svih 15 toplana i 16 kotlarnica. Sistem snabdeva oko 380.000 objekata i oko milion ljudi. Građani koji primete curenje na radijatorima treba da se jave Beogradskim elektranama, a šuštanje vode u cevima poslednjih dana Vukić pripisuje završnici remonta, jer je sistem uvek napunjen radi sprečavanja korozije.

Grejna sezona po zakonu počinje 15. oktobra. Prošle godine grejanje je uključeno 2. oktobra, bez proba, a ovog puta, prema Vukiću, hidrometeorolozi ne očekuju početak pre 15. oktobra. Ako temperatura ipak padne, kako je rekao, sistem je spreman: „Ukoliko dođe do određenih promena, mi ćemo istog trenutka zagrejati stanove svih Beograđana koji su na našem sistemu.”

Zašto Niš plaća više?

Gradsko veće Niša dalo je saglasnost na odluku JKP Gradska toplana za sezonu 2026/2027, a nove cene važe najkasnije od 1. oktobra. Varijabilni deo raste na 7,19 dinara po kilovat-satu, sa 7,15 (~0,06 EUR), što je porast od oko 0,6%. Fiksni deo raste za 6,70 dinara, odnosno oko 15,7%. Toplana kao razloge navodi tržišnu cenu energije i visinu minimalne zarade.

Izvori se razilaze oko stare cene varijabilnog dela. Rešetka i Novosti navode 7,15 dinara, a Niške vesti 7,12. U istom tekstu Niške vesti opisuju i razliku: 7,12 dinara bilo je na početku prošle sezone, u aprilu je varijabilni deo povećan na 7,57 dinara zbog rasta cene gasa, a u maju spušten na 7,15 nakon pada cena energenata. Zato je 7,15 cena koja je važila neposredno pre nove odluke. Gradsko veće je u aprilu saglasnost na povećanje od 6,38% dalo za varijabilni deo.

U obrazloženju predloga Toplana je navela potrošnju iz prethodne poslovne godine:

• više od 1,5 milijardi kilovat-sati prirodnog gasa
• oko 64,2 miliona kilograma ulja za loženje i više od 11,3 miliona kilograma lož-ulja
• više od 110 miliona kilovat-sati električne energije i preko 3,2 miliona kubnih metara vode
• 456,5 miliona dinara za zarade (~3,9 miliona EUR) i 68,4 miliona dinara za poreze i doprinose (~0,58 miliona EUR)

Kako stoje ostali gradovi?

Prema pisanju Novosti, toplane u sedam gradova podnele su zahtev za povećanje, a do sada je poskupljenje potvrđeno samo u Nišu. Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu naveo je za N1 da je od 60 toplana u Srbiji sedam tražilo poskupljenje. Beogradski zahtev, po njegovom mišljenju, ostaje bez odobrenja iz političkih razloga:

„Prema našim informacijama, neće doći do poskupljenja iz isključivo političkih razloga i taj zahtev nije ušao u proceduru.”

Jovanović je dodao da će građani „male ustupke” platiti posle 25. oktobra i zaključio: „U ovom slučaju bićemo pošteđeni poskupljenja zbog izborne taktike. Problem nije rešen, samo je gurnut pod tepih.” U Vukićevim izjavama koje prenose N1 i Kurir izostanak saglasnosti se ne povezuje sa izborima, već sa rokom i odlukom osnivača.

Stanje u drugim mestima, po podacima koje prenose Novosti:

• Subotica, Kruševac i Zrenjanin ulaze u sezonu bez poskupljenja, a u Zrenjaninu cena nije menjana od 2023.
• Majdanpek neće prenositi na korisnike poskupljenje drvne sečke od oko 10%, razliku pokriva lokalna samouprava subvencijama.
• Stara Pazova čeka odluku opštine o zahtevu koji je toplana podnela 31. avgusta.
• Velika Plana čeka odluku o zahtevu podnetom 1. septembra.

Za Beograd to znači da cenovnik ostaje isti, a prve provere sistema počinju u četvrtak. Nova toplana u Surčinu, koja istovremeno greje i hladi, prema Vukiću počinje sa radom 15. oktobra, kada se očekuju prvi stanari Ekspo sela.