Grejanje u Beogradu čeka saglasnost, drva do 11.700 dinara

Dva dana pre 1. oktobra, od kog JKP “Beogradske elektrane” traže nove cene toplotne energije, odluka o saglasnosti još nije objavljena. Preduzeće je Sekretarijatu za energetiku poslalo zahtev za grejnu sezonu 2026/2027, a novi cenovnik biće primenjivan tek kad osnivač, Grad Beograd, da saglasnost i kad odluka izađe u “Službenom listu grada Beograda”. Do zaključenja ovog teksta nismo našli objavljenu saglasnost.

Predlog je Nadzorni odbor preduzeća usvojio 26. avgusta. Poslednje povećanje cena toplotne energije u Beogradu odobreno je 1. oktobra 2025, kako navode iz Beogradskih elektrana.

Šta se menja u računu za grejanje u Beogradu?

Predlog ne poskupljuje sve stavke podjednako, a kod naplate po utrošku jedan deo pada, drugi raste. Sve cene su bez PDV-a:

• varijabilni deo (energija) za stambeni prostor pada sa 8,21 na 7,76 dinara po kilovat-satu, a za poslovni sa 10,02 na 9,46 dinara, u oba slučaja za 5,57%
• fiksni deo (za snagu) raste za sve korisnike sa 6.350,58 na 7.494,86 dinara po kilovatu godišnje, dakle za 18,02%
• naplata po zagrevanoj površini za stambeni prostor raste sa 1.679,35 na 1.837,89 dinara po kvadratnom metru godišnje, za 9,44%
• za poslovni prostor cena raste sa 17.287,80 na 18.931,39 dinara po kilovatu godišnje, za 9,51%
• potrošena topla voda poskupljuje 10% za sve potrošače

Iz preduzeća navode i da se jedinična cena po kvadratu za stambeni prostor formira na osnovu prosečne potrošnje od 136 kWh po kvadratnom metru. Računica na primeru stana od 60 kvadrata koji plaća po površini: godišnji iznos bi sa 100.761 porastao na 110.273 dinara bez PDV-a, oko 9.512 dinara više.

Kako su prošli drugi gradovi?

Beograd nije jedini grad sa zahtevom na čekanju. Niš je saglasnost već dao: Gradsko veće odobrilo je odluku JKP “Gradska toplana”, pa fiksni deo raste sa 42,74 na 49,44 dinara po kvadratu, a varijabilni sa 7,15 na 7,19 dinara po kilovat-satu. Ukupno povećanje od 4,5%, kako su preneli Južne vesti, odnosi se na račun u celini. Kao razlozi navedeni su troškovi energenata na tržištu i povećanje minimalne zarade. Cena je u Nišu ove godine već menjana: u aprilu je varijabilni deo porastao sa 7,12 na 7,57 dinara zbog rasta cene gasa, a u maju pao na 7,15.

U Staroj Pazovi je toplana zahtev podnela 31. avgusta, a u Velikoj Plani 1. septembra, pa konačnu odluku tek treba da donese lokalna samouprava. Bez poskupljenja ulaze u sezonu Subotica, Kruševac, Majdanpek i Zrenjanin. U Majdanpeku je drvna sečka poskupela oko 10%, ali razliku pokriva lokalna samouprava, a u Zrenjaninu cena nije menjana od 2023.

Koliko koštaju drva, pelet i ugalj?

Ko je ogrev ostavio za kraj septembra, plaća više nego oni koji su ga kupili u proleće i leto. Na beogradskim stovarištima bukva, hrast i cer koštaju od 10.500 do 11.700 dinara po kubiku, pelet od 42.000 do 48.000 dinara po toni, pljevaljski ugalj oko 21.000, a ugalj iz Stanara oko 19.500 dinara po toni. Briket se, prema oglasima, najčešće prodaje od 35.000 do 40.000 dinara po toni.

Saša Petrović, vlasnik jednog od većih stovarišta u Beogradu, rekao je za Kurir Biznis da kupaca ima, ali bez gužve:

Nema gužve, kupaca ima, a potražnja za ogrevom je uobičajena za ovo doba godine. Nešto više se traži pelet mada ga sada ima dovoljno.

Za drva je naveo da cena zavisi od toga šta se kupuje, a da je u najskuplju varijantu uračunat i prevoz do kupca:

Cena drveta je od 10.500 do 11.700 po kubiku, a sve zavisi šta kupujete. Bukva koja je, recimo, iscepana i spremna za loženje košta 11.700 po kubiku.

O peletu, koji njegovo stovarište nudi u oko 20 vrsta, od domaćeg do uvoznog, kaže:

Cena peleta je od 42.000 do 48.000 dinara po toni. U zavisnosti od kvadrature grejne površine, ljudi kupuju od dve do 10 palata. Ima i onih koji kupuju i veće količine kako bi se osigurali da ga imaju tokom čitave grejne sezone.

Gde je ogrev jeftiniji nego u Beogradu?

Unutrašnjost Srbije donosi nižu cenu drva, ali ne i peleta. U Kraljevu se kubik početkom septembra kretao od 6.500 do 10.000 dinara. U Prokuplju je u istom periodu sečeno i cepano drvo koštalo oko 8.500 dinara, a oko 9.200 kad se prodaje na paleti. Vojvodina je bliža Beogradu: u Subotici je sredinom septembra kubik bio od 10.500 do 11.000, a u Somboru oko 11.000 dinara.

Pelet se kupuje po sličnoj ceni širom zemlje. Kurir navodi raspon od 37.000 do 48.000 dinara po toni, iako je u Prokuplju početkom septembra tona bila od 28.000 do 30.000 dinara. RTS je u avgustu beležio od 38.000 do 44.000 dinara, a u Somboru je 11. septembra zabeleženo 48.000 dinara, oko 20% više nego na kraju prethodne grejne sezone. Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić rekao je krajem avgusta za Novu ekonomiju da su cene peleta dostigle najviši nivo otkako se taj energent ozbiljnije prodaje u Srbiji, a glavnim problemom nazvao je veliku potražnju u kratkom periodu.

Alo za ugalj u Subotici navodi lignit iz Bosne oko 18.500, banovićki oko 23.000 dinara po toni, a za Kraljevo raspon od 14.000 do 28.000 dinara. Jedno beogradsko stovarište nudi Štavalj za oko 22.000, Banoviće i sušene Vreoce za oko 24.000, a Resavicu za oko 30.000 dinara po toni.

Za poređenje isplativosti postoji stariji obračun Agencije za energetiku Srbije, ali za sezonu 2025/2026: za prosečno izolovan stan od 60 kvadrata najjeftinije grejanje na drva izašlo je oko 53.000 dinara, na pelet oko 76.000, a na ugalj oko 77.700 dinara. Agencija nova izračunavanja za sezonu 2026/2027 još nije objavila, pa se te cifre ne mogu preneti na ovu zimu.