IEA ubrzava puštanje zaliha dizela: preko 20 miliona barela
Upravni odbor Međunarodne agencije za energiju sastao se u četvrtak i dogovorio brže puštanje preostalih rezervi, dok nafta ostaje oko 105 dolara po barelu.
Iz hitnih rezervi zemalja članica Međunarodne agencije za energiju (IEA) do sada je pušteno oko 330 miliona barela nafte i derivata, a u martu je obećano više od 400 miliona. Upravni odbor agencije, koji čini 32 zemlje, sastao se u četvrtak, 15. oktobra 2026, i dogovorio da se ostatak plasira brže, uključujući više od 20 miliona barela dizela što pre. Nafta je tokom nedelje koštala između 104 i 107 dolara po barelu.
Šta je upravni odbor IEA odlučio u četvrtak?
Sednica je bila posvećena obimu i vremenu puštanja zaliha u promet, prenosi Rojters. U saopštenju posle sastanka agencija je potvrdila da ostaje pri akciji pokrenutoj u martu:
„Upravni odbor IEA ponovo je potvrdio svoju posvećenost nastavku sprovođenja Zajedničke akcije iz marta 2026. godine, preduzete kao odgovor na krizu u Ormuskom moreuzu.“
Članice su se tada obavezale da će na tržište plasirati više od 400 miliona barela sirove nafte i naftnih derivata, u uslovima naglog rasta cena. U četvrtak su se, navodi se u saopštenju agencije, dogovorile o sledećem:
„Saglasile da ubrzaju plasman preostalih količina, pri čemu su konkretni planovi već utvrđeni, uključujući više od 20 miliona barela dizela, što je pre moguće.“
IEA koordiniše povlačenje nafte iz hitnih rezervi industrijalizovanih zemalja. Agencija je saopštila i da su neke članice već pustile više nego što su u martu obećale, a da druge planiraju da to učine.
Koliko je od obećanog stvarno pušteno?
Razlika između obećanih količina i onoga što je dosad stiglo na tržište iznosi više od 70 miliona barela. Pojedinačne članice nisu u istom položaju: Španija je u četvrtak saopštila da će u oktobru iz strateških rezervi pustiti 4,4 miliona barela, bez navođenja šta će tačno pustiti. Od 11,5 miliona barela obećanih u martu, Španija je do sada pustila 3,7 miliona, odnosno oko 32%.
Kakav je pritisak iz Vašingtona?
Američki predsednik Donald Tramp izvršio je pritisak na zemlje Evropske unije da smanje svoje rezerve, uz upozorenje na moguću zabranu izvoza američkog dizela. Prema Rojtersu, on tako nastoji da obori cene uoči izbora na sredini mandata u SAD, zakazanih za 3. novembar. Blumberg je u četvrtak javio, pozivajući se na osobe upoznate sa stvarima, da su SAD članicama IEA poručile da sadašnji planovi puštanja zaliha nisu dovoljni da zaustave rast cena goriva. Bela kuća nije odmah odgovorila na Rojtersov upit za komentar.
Cene dizela su na mnogim tržištima skočile na rekordne nivoe zbog poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka i iz Rusije, što vlade i potrošače izlaže pritisku inflacije i troškova života. IEA je ranije procenila da će obnova zaliha dizela doći tek u drugoj polovini 2027, o čemu smo pisali.
Šta to znači za Srbiju?
Prema izveštaju RTS-a, tržište u Srbiji je snabdeveno i za sada nema nestašica, ali cene nafte ostaju visoke. Novinarka RTS-a Ružica Vranković u Jutarnjem programu je rekla da je svet zapao u dugotrajan poremećaj snabdevanja:
„Mislim da je svet ušao u jedan geopolitički naftni, rekla bih, obruč koji sve više steže.“
O domaćem tržištu je rekla: „Srpsko tržište, mora da se kaže, dobro je snabdeveno. Nismo imali problema, država je pustila i zalihe.“ Potražnju za dizelom, prema njenim rečima, podižu jesenji poljoprivredni radovi i priprema za zimsku sezonu, a nafta je u petak ujutru iznosila oko 105 dolara po barelu.
Izgledi za cenu dizela su lošiji nego za sirovu naftu. Siniša Malus, novinar hrvatskog Poslovnog dnevnika koji analizira naftno tržište, za RTS je ocenio da za evropsku potražnju nema dovoljno ni sirovine ni prerađivačkih kapaciteta:
„Možemo očekivati visoke cene dizela, nažalost, najmanje do polovine iduće godine, a verovatno i duže.“
Malus smatra da bi eventualne nestašice najviše pogodile zemlje bez sopstvenih rafinerija, a da su Srbija i Hrvatska u nešto boljem položaju. Za vlasnike rafinerija ima i drugu ocenu: „ovo je zlatno doba za vlasnike rafinerija“. Vranković je dodala da i prognoza IEA govori o krizi dizela koja bi mogla da potraje do sredine naredne godine, jer se istovremeno sporije doprema sirova nafta, a rafinerijskih kapaciteta, posebno u Evropi, nema dovoljno.
Za snabdevanje u Srbiji važna je i odluka američke administracije o licencama za NIS, MOL i Janaf. Vranković navodi da se nove odluke o licencama očekuju 30. oktobra i da do tada nema zvaničnih informacija o ishodu pregovora.
