Tanker pogođen kod obale Omana, Brent na 91,64 dolara
Cena barela Brent nafte skočila je jutros na 91,642 dolara pošto je tanker pogođen sa tri projektila u Ormuskom moreuzu, dan pošto je Iran raketama uzvratio na američke baze u Jordanu.
Barel nafte Brent tipa jutros je u 9.30 časova iznosio 91,642 dolara, rast od 1,24% u odnosu na prethodno zatvaranje, pokazuju podaci sa berzi koje prenosi RTV. Američka laka nafta WTI je u istom trenutku bila na 87,002 dolara po barelu, više za 1,39%.
Skok je usledio pošto je britanska agencija za pomorske trgovinske operacije (UKMTO) saopštila da je tanker, čiji identitet nije zvanično objavljen, pogođen sa tri neidentifikovana projektila u južnom plovnom koridoru Ormuskog moreuza, u blizini obale Omana. Žrtava, prema saopštenju agencije, nije bilo.
Drugi skok cene za manje od 48 sati
Cena je rasla i dan ranije. Brent je 31. avgusta u 14 časova skočio 3,23% na 90,853 dolara po barelu, pošto smo pisali o probijanju granice od 90 dolara posle udara na iransko ostrvo Larak. Jutrošnji napad na tanker kod Omana cenu diže dalje, drugi put za nepuna dva dana.
Ruski portal Vedomosti navodi nešto drugačije brojke za isti dan. Prema njihovim podacima, novembarski fjučersi na Brent trgovali su se u 12.50 časova po moskovskom vremenu (11.50 po srednjoevropskom) po 91,10 dolara, rast od 3,4% u odnosu na prethodno zatvaranje, dok su oktobarski ugovori na WTI iznosili 86,55 dolara, više za 3,75%. Razlika prema RTV-ovom podatku od 91,642 dolara dolazi otuda što Vedomosti prati fjučerse za novembarsku isporuku, a RTV spot cenu izmerenu ujutru po srednjoevropskom vremenu.
Vojna pozadina skoka
Iza rasta cene stoji vojna eskalacija između Sjedinjenih Država i Irana. Američke snage su 30. avgusta pogodile položaje iranskih lansera, pošto su otkrile pripreme za postavljanje mina u Ormuskom moreuzu. Iran je narednog dana, 31. avgusta, uzvratio raketama i dronovima na američke vojne baze u Jordanu.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan poručio je da je Teheran spreman da se vrati obavezama iz junskog dogovora, ako Vašington učini isti korak. Ni jedna ni druga strana za sada nisu najavile povratak u sveobuhvatan rat, ali plovidba kroz jedan od najprometnijih energetskih koridora na svetu ostaje ugrožena drugi put u nedelju dana.
Efekat na ostala tržišta
Nervoza se prelila i na druga tržišta energenata i akcija. Gasni ugovori za oktobarsku isporuku na amsterdamskoj berzi TTF trgovali su se po 70,16 evra za megavat-sat. Nemački indeks DAX pao je 0,32%, britanski FTSE 100 0,27%, dok je francuski CAC 40 porastao 0,41%.
Kretanje je vidljivo i van energenata. Zlato je pojeftinilo na 4.428,68 dolara za trojsku uncu, pšenica je poskupela na 7,61 dolara za bušel, a evro je prema dolaru ostao stabilan, na 1,16022 dolara.
Koliko će Brent koštati do kraja godine?
Avgustovska anketa Rojtersa, u kojoj je učestvovao 31 ekonomista, predviđa prosečnu cenu Brenta od 85,08 dolara po barelu tokom cele 2026. godine, a za WTI 80,20 dolara. Ako se sadašnji nivoi od preko 91 dolara zadrže, tržište bi ostatak godine provelo znatno iznad te projekcije, što bi poskupelo uvoz energenata i podržalo prihode zemalja izvoznica nafte.
Sledeći test za cenu biće to da li će napadi na plovila u Ormuskom moreuzu prestati, ili će se, kao u poslednjih 48 sati, ponoviti pre nego što diplomatija dobije priliku.
