Ruski gas 2027: Slovačka i Mađarska traže fleksibilnost

Slovačka i Mađarska zatražile su u ponedeljak 19. oktobra od Evropske komisije više fleksibilnosti u pravilima po kojima EU postepeno ukida uvoz ruskog gasa, dok je slovačka vicepremijerka sam rok 2027. izgovorila kao gotovu činjenicu. Denisa Sakova je to rekla u Bratislavi, na konferenciji za novinare kojoj je prisustvovao komesar EU za energetiku Dan Jergensen.

Prema planu EU, isporuke ruskih energenata srednjoj Evropi treba da prestanu 2027. Evropska komisija je zakonski predlog o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa i nafte usvojila 17. juna 2025. Bratislava i Budimpešta tvrde da im položaj bez izlaza na more i zavisnost od postojećih pravaca snabdevanja čine diversifikaciju skupljom i težom nego drugim članicama.

Šta tačno traže Bratislava i Budimpešta?

Zahtev ima dva dela: blaža pravila oko postepenog ukidanja i novac za infrastrukturu. Formalan zahtev za izdvajanje sredstava nije postavljen. Sakova je pozvala na razgovor sa Komisijom o tome kako bi naredni budžetski period mogao da pokrije proširenje naftne i gasne infrastrukture u regionu Višegradske grupe, koju čine Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska:

Voleli bismo da razgovaramo sa Evropskom komisijom o tome kako naredni period finansiranja EU i dostupnost sredstava EU mogu da odgovore na naše potrebe, posebno u pogledu proširenja naftne i gasne infrastrukture u regionu Višegradske četvorke.

Slovačka vicepremijerka je potom navela šta joj je potrebno pre roka:

Od 2027. nećemo moći da uvozimo gas iz Rusije i želeli bismo da potpišemo nove ugovore o diversifikaciji. Diversifikacija i energetska bezbednost znače da moramo imati pripremljena pravila za snabdevanje naftom i gasom za region V4.

Bratislava je pri tom poručila da je nekada bila ulazna tačka za rusku naftu i gas, a da sada, zajedno sa Mađarskom, rizikuje da postane kraj nove trase. Grupa ima pristup nekoliko alternativnih izvora i pravaca koji zaobilaze Rusiju, ali po višoj ceni i sa različitim stepenom povezanosti među četiri zemlje.

Šta je odgovorio komesar Jergensen?

Jergensen je stanje u kojem su domaćinstva srednje Evrope ocenio kao ozbiljno i založio se za ciljane i privremene mere koje ne bi ugrozile cilj EU da smanji zavisnost od uvoza fosilnih goriva. Na konferenciji nije najavljena promena roka. Komesar je poručio:

Nekada smo bili zavisni od Rusije. Izlazimo iz toga. Sada je to dobro. Ali trenutna situacija pokazuje da smo sada zavisni od globalnog tržišta, a događaji na Bliskom istoku mogu da utiču na građane ovde u Bratislavi.

Cene struje kao pozadina zahteva

Bratislavski zahtev dolazi nakon pritiska Višegradske grupe na lidere EU na samitu 15. i 16. oktobra. Tražili su:

• mere za smanjenje računa za struju
• veću fleksibilnost u reviziji sistema trgovine emisijama ETS
• odlaganje druge faze tog sistema, ETS2, do 2030.

Cene energije je dodatno podigao rat SAD i Izraela protiv Irana. Prema analitičkoj organizaciji Ember, terminske cene struje na veliko u srednjoj Evropi više su od 60% iznad nivoa pre energetske krize. Četiri zemlje navode da zbog takvih cena njihova industrija teže donosi odluke o ulaganjima u elektrifikaciju.

Spor pred sudom EU

Pored zahteva upućenih Briselu, Mađarska vodi i pravni put. Za vreme vlade Viktora Orbana, danas bivšeg premijera, pokrenula je spor pred sudom EU protiv plana o ukidanju ruskog uvoza. Slovačka ga podržava uz obrazloženje da bi prekid isporuka industriju te zemlje stavio u znatno nepovoljniji položaj od industrije većine drugih članica. Prva odluka suda očekuje se za nekoliko meseci.