Smederevo: 160.000 m³ novih državnih rezervoara za gorivo

Republička direkcija za robne rezerve planira da u postojećem skladištu naftnih derivata u Smederevu podigne osam vertikalnih rezervoara, svaki zapremine 20.000 kubnih metara. Ukupno bi to bilo 160.000 m³ prostora za bezolovni benzin BMB 95/98 i evrodizel. Urbanistički projekat za taj zahvat izlazi na javnu prezentaciju u četvrtak, 5. novembra, i traje sedam dana, do 11. novembra.

Ko gradi i gde

Investitor je Republička direkcija za robne rezerve. Zahvat je planiran na katastarskoj parceli 230/2 KO Smederevo, u industrijskoj zoni severozapadno od centra grada, na desnoj obali Dunava. Urbanistički projekat izradila je firma SET iz Šapca.

Parcela ima oko 14,6 hektara. Na njoj već stoji 11 objekata, među njima dva rezervoara, dispečerski centar, pumpna stanica i poslovna zgrada Petrohemije. Prava na zemljištu dele NIS (privatna svojina), Republika Srbija (državna svojina) i Direkcija za robne rezerve, koja ima pravo korišćenja.

Šta se tačno gradi?

Svaki rezervoar biće visok oko 20,8 metara, cilindričan, sa aluminijumskim krovom. Najmanji razmak između dva rezervoara iznosi 14,4 metra, a najbliži će od zgrade Petrohemije biti udaljen 52 metra. Rezervoari su smešteni van zona gasovoda i planiranog produktovoda, gde je gradnja zabranjena.

Uz njih se grade:

• dva ukopana drenažna rezervoara od po 10 m³,
• cevovodi do postojeće mreže u kompleksu,
• interne saobraćajnice široke šest metara.

Ukupna bruto razvijena građevinska površina novih objekata iznosi 13.065,2 m². Gorivo će stizati i odlaziti rečnim tankerima i baržama preko postojećih pristana, kao i kamionskim cisternama. Novi priključci na vodovod, struju i telekomunikacije nisu predviđeni, jer se koriste postojeći. Projekat ne računa na nova radna mesta, pa nema ni novog parkinga, a pod zelenilom ostaje 44,4% parcele.

Zaštitu od curenja čine čelična tankvana tipa „čaša u čaši“, oprema za otkrivanje curenja i sistemi za hlađenje i gašenje penom. Isparavanje smanjuje unutrašnja plivajuća aluminijumska membrana. Zavod za zaštitu prirode Srbije utvrdio je da na lokaciji nema zaštićenih područja, ali je zabranio odlaganje bilo kakvog otpada, posebno u priobalju i koritu Dunava, i propisao obavezan monitoring životne sredine.

Koliko to košta?

Izvori navode dve srodne brojke, pa ih treba razdvojiti. Procena vrednosti ulaganja iznosi oko 1,2 milijarde dinara. Predračunska vrednost radova je 1.252.910.717,55 dinara bez PDV-a, što je oko 10,7 miliona evra po kursu od približno 117 dinara za evro.

Nije potpuno jasno na šta se taj iznos odnosi. Energetski portal ga navodi uz rešenje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture iz maja ove godine. Tim rešenjem odobrena je gradnja dva rezervoara od po 20.000 m³ sa tankvanama i cevovodnim instalacijama, dva merna sklopa na Pristanu 2 i povezivanje na postojeću infrastrukturu skladišta. Drugi izvori istu cifru vezuju za celu investiciju od osam rezervoara. Odobrena dva rezervoara čine četvrtinu planiranog kapaciteta, 40.000 od 160.000 m³.

Zašto država širi skladište?

Projekat kao razlog navodi potrebu za većim skladišnim prostorom radi formiranja strateških rezervi i veće energetske sigurnosti, uz usklađivanje sa evropskim standardima. Srbija je kao članica Energetske zajednice obavezna da drži rezerve nafte i derivata za 90 dana prosečnog neto uvoza ili za 61 dan potrošnje, zavisno od toga šta je veće. Direkcija je u maju raspisala i tender za izradu projektne dokumentacije za osam novih rezervoara.

Izvori se razilaze oko postojećeg kapaciteta. Prema jednima, skladište u Smederevu danas ima više od 250.000 m³ za različite vrste derivata, pa bi novih 160.000 m³ činilo povećanje od oko 64%. Prema drugima, skladište je osamdesetih godina prošlog veka projektovano za više od 250.000 m³, a u bombardovanju 1999. uništeni su gotovo svi vitalni objekti i ceo rezervoarski prostor. Zato je procenat povećanja koji zavisi od te cifre okvirni.