Šoškić: kurs dinara fiksan, za NIS pregovori sa Rusima
Bivši guverner NBS i predstavnik Studentske liste u emisiji Oko: režim kursa se ne menja, nacionalizacija NIS-a nije rešenje, a propast Alta banke mogla je da se spreči.
Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije (NBS), profesor Ekonomskog fakulteta i predstavnik Studentske liste, poručio je da lista ne planira promenu režima deviznog kursa: dinar ostaje u fiksnom odnosu prema evru. Isto je rekao o nacionalizaciji Naftne industrije Srbije (NIS), koju ne podržava, dok je za propast Alta banke ocenio da je mogla da bude sprečena. Stavove je izneo gostujući u emisiji Oko na RTS-u, a objavili su ih 10. novembra N1 i Vreme.
Šta Šoškić kaže o kursu dinara?
Šoškić tvrdi da održavanje fiksnog kursa nikad nije bilo tehnički težak zadatak, nego pitanje odluke. Kao razlog za mirnu procenu naveo je da Srbija, po njegovim rečima, ima dovoljno deviznih rezervi i instrumenata monetarne politike da takav kurs podrži.
„Studentska lista je vrlo jasna, kurs će biti fiksan i oko toga nema u ovom trenutku nikakve diskusije.“
Odbacio je i tezu da je održavanje fiksnog kursa posebna veština nadležnih institucija.
„Nikad nije bilo teško održati fiksni kurs. Održati fiksni kurs je uvek bilo lako. Samo što se u našoj javnosti promovisala neka potpuno netačna teza kako je održavanje fiksnog kursa naročita sposobnost. Ne, to je pitanje odluke.“
Dodao je da bi eventualna destabilizacija kursa, po njegovoj oceni, bila dokaz da neko to namerno želi.
Zašto je protiv nacionalizacije NIS-a?
NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Šoškić je naveo da Srbija ima tri mogućnosti: korišćenje prava preče kupovine, direktne pregovore sa ruskim vlasnikom o delimičnom ili potpunom preuzimanju većinskog paketa akcija i nacionalizaciju. Sam se zalaže za prve dve.
„Lično mislim da pravo preče kupovine ima puno smisla, kao i direktni pregovori sa ruskom stranom, jer mislim da postoje vrlo jaki argumenti za bitno promenjene okolnosti poslovanja NIS-a u odnosu na one u kojima su se ruski partneri javili kao kupci i kasnije dominantni vlasnici.“
Nacionalizaciju je odbacio uz objašnjenje da šalje lošu poruku ne samo ruskom partneru nego i stranim investitorima uopšte.
„Nacionalizacija je nešto što ja ne zagovaram. Ja sam to javno i rekao, mislim da to nije dobra stvar.“
Kritikovao je i dosadašnji pristup države, jer je, kako je rekao, Srbija razgovore sa ruskim partnerima trebalo da otvori još 2022. godine, kada je Zapad uveo sankcije ruskim preduzećima. Rešenje za sankcije, dodao je, traži i dogovor sa američkom administracijom, kako bi poslovanje kompanije ostalo bezbedno. U vezi sa gasom, rekao je da Srbija mora da razvija alternativne pravce snabdevanja kako ne bi zavisila od jednog dobavljača.
Šta kaže o propasti Alta banke?
Po Šoškićevoj oceni, problemi Alta banke počeli su kad je novom vlasniku odobren ulazak u bankarski sektor, iako, kako tvrdi, grupacija koja je preuzela banku nije ispunjavala zakonske uslove. NBS je zatim, smatra on, imala zakonske instrumente da reaguje, ali ih nije na vreme upotrebila.
Kao posebno upozoravajući podatak izdvojio je to što je Alta banka u knjigama iskazivala više od 20% aktive u gotovini. Prema njegovim rečima, to je bio signal koji nije smeo da se ignoriše. Predložio je da istraga krene od direktora Sektora za kontrolu poslovanja banaka NBS, pa ide do vrha uprave NBS, a kritikovao je i izmene Zakona o NBS iz 2018. godine.
„Svi mi, kao građani, platićemo ceh te korupcije koja se dešavala u Alta banci.“
O vlasničkoj strukturi banke rekao je i da u bankarskom sistemu nije uobičajeno da menjačnice kupuju banke.
„Nije normalno u bankarskom sistemu da menjačnice kupuju banke.“
Zašto je Poštanska štedionica druga priča?
Šoškić je naglasio da se Poštanska štedionica ne može porediti sa Alta bankom, jer je država njen vlasnik i može da joj obezbedi dodatni kapital i likvidnost ako zatreba. Instrumenti podrške likvidnosti, rekao je, već su aktivirani.
„Banka je likvidna, dakle Poštanska štedionica je likvidna.“
Vladu Srbije u tehničkom mandatu kritikovao je što se, po njegovom mišljenju, nije obratila javnosti na predlog ministarstva finansija i objasnila da za zabrinutost nema razloga. Pritom je kritikovao i predstavnike vlasti i pojedine medije zbog širenja priča o gubitku vrednosti dinara i neisplaćenim penzijama.
„Interes zemlje nije podgrevati bezrazložne panike. Interes zemlje je da se kaže istina.“
Da li će Šoškić ući u vladu?
Na pitanje o ličnoj ulozi odgovorio je da očekuje da već sledeće nedelje uđe u Skupštinu kao poslanik. Mogućnost da bude deo izvršne vlasti nije isključio, ali je rekao da konkretnih razgovora o tome nema i da će razmotriti predlog studenata ako ga budu izneli.
