Snežana Đurišić u udžbeniku za osmake, autorke odgovorile na kritike
Pevačica Snežana Đurišić našla se u udžbeniku muzičke kulture za osmi razred kao izvođač pesme Odakle si, sele, a autorke izbor brane kao stručno utemeljen i odobren od nadležnog zavoda.
- Snežana Đurišić uvrštena je u udžbenik muzičke kulture za osmi razred izdavača Data Status.
- Pojavljuje se u lekciji o novokomponovanoj muzici kao izvođač pesme Odakle si, sele, autora Radojke Živković.
- Autorke, dr Sonja Marinković i dr Slavica Stefanović, nekadašnje profesorke FMU, brane izbor kao stručno utemeljen.
- Udžbenik je 2025. odobrio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji u njemu ne vidi sporno.
Snežana Đurišić ovih dana nije tema rubrike za estradu, već učionice. Pevačica se našla u udžbeniku muzičke kulture za osmi razred izdavača Data Status, i to pokrenulo je raspravu koja se ne stišava: gde tačno prestaje narodna tradicija, a gde počinje estrada u nastavi.
Đurišić se u udžbeniku pojavljuje u lekciji o novokomponovanoj muzici, kao izvođač pesme Odakle si, sele, autora Radojke Živković. Deo kritike usmeren je na to što njena biografija zauzima oko trećine strane, što pojedini smatraju previše prostora za jednu izvođačicu u materijalu namenjenom najmlađima.
Autorke udžbenika, dr Sonja Marinković i dr Slavica Stefanović, nekadašnje profesorke Fakulteta muzičke umetnosti, izbor brane kao stručno utemeljen. Po njima, biografija nije izdvojen slučaj, već deo celine koja prati zahteve nastavnog plana i pokriva popularnu muziku dvadesetog veka. Đurišić, navode, ima izrazite vokalne kvalitete i predstavlja potpuno pozitivan uzor.
Da li estrada ima mesto u udžbeniku?
Pitanje koje se vraća kroz čitavu raspravu jeste da li popularni izvođači uopšte pripadaju nastavnom materijalu. Autorke odgovaraju da program za osmi razred ionako obuhvata džez, bluz, pop, rok i narodnu muziku, te da se uz Đurišić u sličnom kontekstu pominju i imena poput Bajage, Zdravka Čolića i Esme Redžepove.
Argument je, dakle, da nije reč o uvođenju estrade na mala vrata, nego o prikazu žanrovske mape jednog veka. Kritičari, sa druge strane, smatraju da isticanje estradnih ličnosti bez čvršćeg pedagoškog okvira spušta obrazovne standarde i da gura komercijalnu kulturu umesto trajnih vrednosti.
Razlika u tumačenju je, u suštini, razlika u tome šta se smatra reprezentativnim. Za jedne je novokomponovana muzika legitiman deo kulturnog nasleđa o kojem deca treba da uče. Za druge je granica između folklora i estrade prešla na pogrešnu stranu.
Šta kaže nadležni zavod?
Sporenje oko izbora ne menja činjenicu da udžbenik nije nastao mimo procedure. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odobrio je izdanje 2025. godine, a u njegovom sadržaju ne vidi ništa sporno. Time je odluka o uvrštavanju Đurišić formalno prošla stručnu proveru pre nego što je dospela do učionica.
To je možda i najvažniji deo cele priče. Rasprava se vodi javno i emotivno, ali sam materijal ima zeleno svetlo institucije koja je za to nadležna. Pitanje više nije da li je nešto provučeno, nego da li se kriterijumi za ono što ulazi u udžbenike poklapaju sa očekivanjima dela javnosti.
Za sada svaka strana ostaje pri svom. Autorke stoje iza stručnog obrazloženja, kritičari pri svom osećaju da je granica pomerena, a zavod pri odobrenju koje je dao.
A vi, da li popularna muzika i imena poput Snežane Đurišić pripadaju udžbeniku za osmake, ili je tu mesto rezervisano samo za klasiku i folklor?
