Katarina Bronja objavila spotove za „Ergensko oro” i „Radojkino kolo”

Flautistkinja Katarina Bronja predstavila je ovih dana dva nova video-spota, za numere „Ergensko oro” i „Radojkino kolo”. Oba su objavljena istovremeno, a snimljena su u dvorani „Lukijan Bogdanović” u Zemunu.

Da odmah raščistimo, jer se u prvi mah lako pomeša. Katarina ove pesme ne peva. Ona je flautistkinja, pa su i „Ergensko oro” i „Radojkino kolo” instrumentalne kompozicije, poznate melodije koje sada dobijaju novo zvučno ruho. Umesto glasa, glavnu reč vodi flauta.

Numere nisu nasumično birane. „Ergensko oro” potpisuje Vlada Panović, dok „Radojkino kolo” nosi ime i rukopis Radojke Živković, imena koja u izvornoj muzici ne treba posebno predstavljati. Katarina se, dakle, nije igrala sa nepoznatim materijalom, nego je uzela numere koje publika već nosi u uhu i pokušala da im da svoj pečat.

Zašto flauta u izvornoj muzici privlači pažnju?

Zato što je neočekivana. Kolo i oro obično vezujemo za harmoniku, frulu, violinu, trubu. Flauta u tom kontekstu zvuči kao mali iskorak, dovoljno drugačije da se primeti, a opet dovoljno blisko da melodija ostane prepoznatljiva.

Kroz ove interpretacije Katarina nastavlja da istražuje bogatstvo domaće instrumentalne tradicije. Ideja je jednostavna. Uzeti melodije koje svi znaju i predstaviti ih u novom aranžmanu, tako da flauta prenese energiju, virtuoznost i emociju folklorne muzike. Za publiku koja voli izvorni zvuk, ali i za onu koja tek otkriva ovaj žanr, to je zgodan ulaz.

Objaviti dva spota u isto vreme takođe nije slučajno. Umesto da rasporedi materijal na dva odvojena termina, Katarina je odlučila da sve stavi na sto odjednom. Za slušaoce to znači duplu porciju, a za nju priliku da se dva različita komada odmah uporede i čuju kao celina.

Šta donosi snimanje u zemunskoj dvorani?

Izbor lokacije nije nevažan. Dvorana „Lukijan Bogdanović” u Zemunu daje spotovima ozbiljniji, koncertni okvir, drugačiji od tipičnog folklornog ambijenta na otvorenom ili u etno-selu. Prostor sa akustikom i ambijentom sale sugeriše da je fokus na muzici i izvođenju, a ne na dekoru.

Ovakvi projekti retko probiju do najgledanijih estradnih rubrika, ali imaju svoju vernu publiku. Izvorna i instrumentalna muzika godinama žive pomalo sa strane glavnih tokova, pa svaki novi, uredno snimljen materijal pomaže da se taj repertoar ne zaboravi. Katarina se ovim spotovima svrstava u red izvođača koji tradiciju ne prepisuju jedan na jedan, nego je provlače kroz svoj instrument.

Ostaje da se vidi kako će publika primiti flautu u ovako poznatim kolima. Da li vam se više sviđa kada izvorne melodije ostanu u svom klasičnom ruhu, ili volite kada ih neko, poput Katarine Bronje, prevede na drugi instrument?