Sin Vedrane Rudan: Mami je pisanje bilo sve

Slaven Hrvatin, sin književnice Vedrane Rudan, prvi put se javno oglasio posle majčine smrti, u razgovoru za nedeljnik NIN. Govorio je o njenoj borbi sa bolešću, o poslednjim danima i o knjizi koja uskoro izlazi.

Naslov knjige je „Kao da me ima“. U njoj su sabrani najbolji tekstovi Vedrane Rudan iz poslednjih tridesetak godina. Izdavač i tačan datum izlaska nisu navedeni.

Rudan je umrla u 77. godini, posle borbe sa karcinomom. Vest o smrti objavljena je 18. avgusta 2026. Hrvatin se inače retko pojavljuje u medijima, pa je ovaj razgovor prvi put da se čuje njegov glas.

Kako je nastala ideja za „Kao da me ima“?

Knjiga je krenula početkom 2026. Tada je Hrvatin majci predložio da urade izbor njenih najboljih tekstova. Sa bolešću se tada već borila dve godine. Sam kaže da nije siguran kome je projekat zapravo bio namenjen.

„Još uvek mi je teško proceniti kome sam heo skrenuti misli s bolesti, sebi ili njoj.“

Predlog je dugo čuvao za sebe. Razlog je naveo u istom razgovoru:

„Oklevao sam jer mi je bilo glupo mami koja prolazi hemioterapije spominjati novi projekt.“

Do razgovora o knjizi ipak je došlo, a Hrvatin je ispričao kako:

„Ali bilo joj je dosadno stalno odgovarati na pitanja kako se oseća i koje tretmane prolazi, pa mi je u razgovoru izletelo: ‘Imam jednu ideju za knjigu…’ Prihvatila je, bacio sam se na posao i zacrtao si da želim da vidi barem prvu verziju knjige. Drago mi je da sam uspeo i da je bila zadovoljna izborom“, rekao je Hrvatin za NIN.

Šta je Vedrani Rudan značilo pisanje?

O svojoj bolesti Rudan je pisala na svom blogu. I u teškim momentima pisanje joj je mnogo značilo.

„Mami je pisanje bilo sve. Kada se razbolela i više nije mogla pisati za radnim stolom, tekstove je pisala u telefomu“, rekao je Hrvatin za NIN. Nastavio je rečenicom o tome kakvi su ljudi poput nje: „Ljude kao što je ona ne možete motivisati da pišu, možete ih jedino sprečiti u tome“.

Savet koji sin nije poslušao

Razgovor se na kraju okrenuo ličnijim temama. Hrvatin je ispričao da mu je majka godinama davala savete, a da ih on nije slušao.

„Ja sam ih kao pravi sin ignorisao. Da sam ih poslušao, bio bih sličniji njoj: srećniji, opušteniji i s nekoliko otkaza.“

Jedan savet izdvaja kao najbolji. Dodaje da bi ga jednom mogao i poslušati:

„Najbolji savet koji mi je dala je da u svemu što radim tražim da me se plati, a ako me se već plaća, da tražim više. Možda ću ga jednom poslušati“, kaže Hrvatin.