Svetska premijera srpskog filma "3 nedelje posle" u Karlovim Varima
Novi film Miroslava Terzića u takmičarskom programu 60. festivala u Karlovim Varima govori o vršnjačkom nasilju, ćutanju i kolektivnoj krivici.
- Film "3 nedelje posle" Miroslava Terzića ide u takmičarski program 60. festivala u Karlovim Varima.
- Festival traje od 3. do 11. jula 2026, jedini je A-kategorije u Srednjoj i Istočnoj Evropi.
- Priča prati srednjoškolce koji na ekskurziju odlaze tri nedelje posle smrti druga.
- Teme su vršnjačko nasilje, ćutanje i kolektivna krivica, a film je inspirisan stvarnim događajima.
Postoji trenutak u svakom razrednom odeljenju kada se neko izgubi, a ostali nastave da se smeju kao da se ništa nije desilo. Upravo iz tog procepa, između tragedije i ekskurzije koja ide po planu, izrasta novi film Miroslava Terzića “3 nedelje posle”, koji će svetsku premijeru imati u takmičarskom programu 60. Međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima.
Festival u češkoj banji održava se od 3. do 11. jula 2026, i to je jedini festival A-kategorije u Srednjoj i Istočnoj Evropi, što srpski naslov u glavnoj konkurenciji svrstava među retke iz regiona koji se bore za nagrade na ovako visokom mestu. Sama činjenica da priča o jednom srednjoškolskom odeljenju završava u istoj sekciji u kojoj se obično nalaze velika evropska autorska imena dovoljno govori o ambiciji projekta.
Kako se snima ćutanje koje ubija?
Polazna tačka filma je gusta i neprijatna. Grupa srednjoškolaca, tri nedelje posle tragične smrti svog druga, odlazi na ekskurziju. Putovanje koje bi trebalo da bude bezbrižno postaje prostor u kome se talože krivica, potisnuta sećanja i sve ono o čemu niko ne sme glasno da progovori. Terzić ovde ne bira lak put efektne drame, već ulazi u dramaturški luk u kome je ćutanje glavni junak, a vršnjačko nasilje nije scena nego atmosfera.
Film je inspirisan stvarnim događajima, što u ovom slučaju nije marketinška fraza nego okvir koji obavezuje. Tema kolektivne krivice u srpskom kontekstu retko dobija ovako direktan tretman, posebno kada se prelama kroz iskustvo maloletnika. Rediteljska poetika koja se nazire iz najave oslanja se na realistički ton i na poverenje u mlade glumce, a ne na spoljašnju spektakularnost.
Priča prati grupu srednjoškolaca koji tri nedelje posle tragične smrti svog druga odlaze na ekskurziju, bivajući suočeni sa pitanjima vršnjačkog nasilja, ćutanja i kolektivne krivice.
Mladi glumci u prvom planu
Glavne uloge tumače mlade snage domaće scene: Jovan Ginić, Anđela Alavirević, Klara Hrvanović i Andrija Marković. Oslanjanje na neafirmisane glumce u nosećim ulogama deluje kao svesna redateljska potpisana odluka, jer priča o adolescentima traži lica koja gledalac još nije navikao da vidi, lica bez prtljaga ranijih uloga.
Uz njih, film donosi i dva iskusna imena, Tihanu Lazović i Branislava Trifunovića, koji u takvoj postavci najčešće nose svet odraslih, onih koji bi trebalo da vide i reaguju, a prečesto gledaju u stranu. Taj kontrast između generacija deo je iste teme: odgovornost se ne završava na onima koji su ćutali u školskom hodniku.
Premijera u Karlovim Varima nije samo festivalski podatak. Ona je test koliko je domaća kinematografija spremna da o najtežim temama govori bez ulepšavanja i bez moralisanja sa sigurne distance. Šta mislite, da li je film o vršnjačkom nasilju i kolektivnoj krivici priča koju naša publika danas zaista želi da gleda?
