Toni nagrade: Schmigadoon i Smrt trgovačkog putnika

Postoji trenutak na kraju svake dodele nagrada Toni kada se vidi šta je struka zaista mislila te sezone, a ne šta je marketing pokušao da nametne. Ove godine taj trenutak je stigao kada je sa bine Radio City Music Hall objavljeno da je najbolji mjuzikl Schmigadoon, naslov koji je do pre godinu dana živeo kao televizijska parodija, a ne kao kandidat za najviše pozorišno priznanje na engleskom govornom području. Sala je reagovala onako kako reaguje kada prepozna da je glasala srcem, a ne po očekivanoj računici.

Schmigadoon je nastao kao serijska persiflaža klasičnog brodvejskog mjuzikla, da bi se zatim, scenskom adaptacijom, vratio na samu pozornicu koju je ismevao. Upravo u toj dvostrukosti leži razlog zbog kojeg je predstava odnela glavnu nagradu: ona istovremeno slavi i ironizuje formu, a brodvejska publika voli kada joj se dozvoli da se smeje sopstvenoj tradiciji, a da je pri tom ne izda. Naspram njega, najuspešnija predstava večeri nije bio nijedan mjuzikl, već obnova jedne od najtežih američkih drama dvadesetog veka.

Zašto je Smrt trgovačkog putnika odnela veče?

Obnova drame Artura Milera Smrt trgovačkog putnika osvojila je šest nagrada, više od bilo koje druge produkcije, uključujući nagradu za najbolju obnovu drame i nagradu za režiju. Činjenica da jedan komad iz 1949. godine ponovo dominira ceremonijom govori manje o nostalgiji, a više o tome da Vili Loman i njegova iluzija o uspehu i dalje pogađaju nerv američkog gledaoca. Kada se tekst o čoveku koji je ceo život prodavao samog sebe vrati na scenu u trenutku ekonomske nesigurnosti, struka ga prepoznaje kao savremen, ne kao muzejski.

U glavnim glumačkim kategorijama veče je pripala Džonu Litgou, koji je za ulogu u predstavi Giant osvojio nagradu za najboljeg glavnog glumca u drami i sa osamdeset godina postao najstariji dobitnik u toj kategoriji. Litgou je decenijama bio glumac kojeg publika prepoznaje sa filma i televizije, pa je ovaj Toni neka vrsta potvrde da je njegov pozorišni rad, koji je ostao manje vidljiv, sve vreme bio na istom nivou. Najbolja nova drama je Liberation, a najboljom obnovom mjuzikla proglašen je Ragtime, čime je sezona dobila ravnotežu između novog teksta i kanonskog povratka.

Šta ova dodela govori o trenutku Brodveja

Ova ceremonija nosi i dva pomaka koji se ne tiču samo naslova. Kostimografkinja Kvin Džin postala je prva otvoreno transrodna osoba koja je osvojila nagradu Toni, što je vrsta institucionalnog priznanja koje se u pozorištu obično dešava pre nego u filmu. Ceremoniju je, takođe prvi put, vodila pop zvezda Pink, izbor koji govori da Brodvej traži način da dopre do publike koja u salu možda još nije ušla, ali prati onoga ko stoji na bini.

Ono što ostaje posle ovogodišnjih Toni nagrada jeste utisak da je struka glasala protiv predvidljivosti. Parodija je proglašena za najbolji mjuzikl, sedamdesetsedmogodišnja drama za najuspešniju predstavu, a osamdesetogodišnjak za najboljeg glumca. Ako pozorište i dalje ume da nagradi ono što je živo, a ne ono što je samo skupo, onda je ova dodela bila dobra vest. A vi, da li biste radije gledali pametnu parodiju forme ili njen klasični original?