Molijer u patikama: francuski mjuzikl u Sava centru
Barokni kostimi, perike i patike na istoj sceni: francuska urbana opera o Molijeru izvedena je u petak u Plavoj dvorani, a danas se igra još jednom.
Na sceni Plave dvorane Sava centra u petak uveče barokni prsluci, šeširi sa perjem i perike delili su prostor sa patikama. Taj sudar epoha je ujedno i najkraći opis mjuzikla „Molijer, urbana opera“, francuske produkcije koja je 30. oktobra u Beogradu izvedena prvi put. Druga i poslednja beogradska izvedba je danas, 31. oktobra.
Reč je o prvom gostovanju ove predstave u Srbiji. Originalni naziv je „Molière, l’Opéra Urbain“, a svetska premijera odigrala se u jesen 2023. u pariskoj dvorani Dôme de Paris. Iste godine proglašena je za najbolji originalni mjuzikl u Francuskoj. Beogradska premijera završila se glasnim aplauzom publike.
Ansambl broji oko 30 izvođača, a većina njih zajedno radi približno tri godine. Predstava je dve godine obilazila najveće dvorane u Francuskoj, pa gostovala u Švajcarskoj, Belgiji i Kini.
Ko stoji iza predstave?
Autor, umetnički i muzički direktor i glavni producent je Dov Atija, poznat po francuskim muzičkim produkcijama koje su privukle milionsku publiku. Režiju i scenario potpisuje Ladislas Šola. Izvori se razilaze oko njegovih nagrada: Danas navodi da su njegove predstave nominovane čak 29 puta za francusku pozorišnu nagradu „Molijer“, od čega je šest puta i osvojena, dok se u izveštaju Tanjuga kaže samo da su nominovane više puta. U svakom slučaju, reditelj mjuzikla o Molijeru svoj ugled gradi na nagradi koja nosi ime njegovog junaka.
Scenografiju je radio Emanuel Favr, a kostime Žan-Danijel Vijermo. Naslovnu ulogu igra Janis Rišar, princa de Kontija Abimael Bernadot, markizu Šejna Pronzola, a u ansamblu je i Viktor Žandidije.
Šta znači „urbana opera“ na sceni?
Autori sami određuju žanr kao „gradsku operu“. U praksi to znači da se arije i operski dijalozi iz 17. veka prepliću sa savremenim ritmovima: bitom, repom i slemom. Isti spoj vidi se i u vizuelnom delu. Scenografija rekonstruiše pozorište iz Molijerovog doba, sa ložama, teškim zavesama i starinskim lusterima, ali su u njega ugrađeni elementi moderne arhitekture. Na toj sceni, dakle, stoji pozorište koje glumi pozorište, a kostimi koji ga naseljavaju nose patike ispod baroknog kroja.
Šta kažu izvođači?
Rišar je za Tanjug uoči beogradske premijere rekao šta mu znači da Molijera predstavlja ovde:
„Veoma smo uzbuđeni što predstavljamo Molijera ovde jer je on veoma važan za francusku kulturu, naš jezik zove se Molijerov jezik“
Naslovna uloga, kako je objasnio, traži od izvođača istovremeno pevanje, ples i glumu, što se vidi i po njegovim rečima o tome šta ga košta:
„Telo me ponekad zaboli, pravim skokove, zahtevno je fizički, ali ja volim da dam sve što imam ovom mjuziklu. U prelepom sam timu, a likovi oko Molijera njega čine takvim kakav jeste“
Bernadot o svom liku, princu de Kontiju, kaže da je to „negativac kojeg zavolite jer je postao takav zbog svega što je preživeo“. Taj lik, objasnio je, prolazi kroz teške životne trenutke:
„On prolazi kroz teške životne trenutke i veruje da ga je religija spasila, zbog čega se okreće protiv Molijera i pokušava da ga spreči da napreduje“
O tome kako je produkcija sklopljena Bernadot je rekao:
„Jedan zupčanik pokreće drugi. Produkcija je na čelu svega toga, ali ona ne funkcioniše bez umetnika, a umetnici ne funkcionišu bez svih tehničkih ekipa“
Pronzola svoju markizu opisuje kao snažnu ženu ispred svog vremena:
„Ona je feministkinja, veoma moćna žena, ali istovremeno i emotivna. Veoma sam srećna i ponosna što predstavljam takav lik“
Žandidije je govorio o publici iz dosadašnjih gostovanja, čije se reakcije razlikuju od zemlje do zemlje:
„Kako vreme prolazi, predstava vas sve više uvlači u priču. Ona je veoma snažna i pokreće emocije. Na kraju publika uglavnom bude oduševljena i šalje nam ogromnu energiju“
Srpskoj publici poručio je da je čeka predstava sa raskošnim kostimima, igrom i glumom, i zaključio: „Molijer nudi nešto od svega toga“.
O čemu pripovedaju dva čina?
Predstava prati život Žan-Batista Poklena, poznatog kao Molijer. Prvi čin počinje njegovom odlukom da napusti lagodan život na dvoru i sa voljenom ženom osnuje pozorišnu trupu, a nastavlja se lutanjem Francuskom u potrazi za slavom i pokroviteljima. Drugi čin donosi najveći uspeh pod zaštitom mladog kralja Luja XIV, ali i sukobe sa suparnicima i crkvenim krugovima. Rišar je poručio da predstava govori o slobodi stvaranja, ljubavi prema umetnosti i odlučnosti uprkos protivljenju okoline.
