Kusturica počeo snimanje novog filma Čuružanka
Posle deset godina od Na mlečnom putu, Emir Kusturica je u bačkom selu Čurug započeo igrani film o porodici i moralnom slomu savremenog društva.
- Snimanje filma Čuružanka počelo je 10. juna 2026. u bačkom selu Čurug i trajaće oko 12 nedelja, do sredine septembra.
- Film prati porodicu koja se okuplja da sahrani baku, a ona se iznenada vraća u život, motiv pozajmljen iz proze Valentina Rasputina.
- U podeli je oko 30 glumaca, među njima Vesna Trivalić, Miki Manojlović, Milan Marić, Tamara Dragičević, Andrija Milošević i Seka Sablić.
- Scenario potpisuju Kusturica i David Jakovljević, a film nastaje u koprodukciji više kuća.
Postoji nešto skoro provokativno u tome što je Emir Kusturica izabrao baš Čurug, ravnicu bez efektnog kadra, za priču o smrti koja odbija da bude konačna. Posle gotovo deset godina ćutanja u igranom formatu, otkad je 2016. potpisao Na mlečnom putu, reditelj se vratio na set u jednom bačkom selu, daleko od festivalskih svetala koja su ga decenijama pratila. Početak snimanja, 10. juna, prošao je gotovo tiho, što za autora dve Zlatne palme u Kanu deluje skoro kao gluma skromnosti.
Čuružanka je film o porodici koja se okuplja oko sahrane bake, a onda se baka, umesto da bude sahranjena, vraća u život. Radnja je inspirisana motivima iz dela Valentina Rasputina, ruskog pisca čija je proza vezana za selo, pamćenje i tihu eroziju zajednice. Kusturica je već ranije pokazao naklonost ka ruskoj književnoj tradiciji, pa izbor Rasputina deluje manje kao kapric, a više kao logičan nastavak njegove poetike koja se godinama kreće između slovenskog mita i seoske groteske.
Zašto baš povratak mrtve bake?
Sahrana koja se izjalovi jeste zahvalan dramaturški okvir, jer u jednom potezu okuplja celu porodicu, sa svim njenim nerešenim računima, i onda joj oduzima jedini razlog okupljanja. Kusturica je najavio da film govori o vremenu velikog moralnog raspleta. “Došlo je vreme ogromnog moralnog raspleta i sloma svetskih društava”, rekao je reditelj, postavljajući porodičnu farsu kao minijaturu nečega mnogo većeg. Baka koja se vraća tu nije samo komični obrt, već mogla bi biti i metafora za sve ono što smatramo završenim, a što se tvrdoglavo odbija sahraniti.
Podela glumaca govori da Kusturica nije štedeo. Vesna Trivalić, Miki Manojlović, Milan Marić, Tamara Dragičević, Andrija Milošević i Seka Sablić čine jezgro ansambla od oko trideset glumaca. To je gusto naseljen kadar, kakav reditelj voli, gde nijedna scena ne ostaje prazna. Scenario su zajedno napisali Kusturica i David Jakovljević, što sugeriše da će film imati čvršću narativnu kičmu nego što se od ovog autora ponekad očekuje.
Šta Čuružanka znači za srpski film?
Snimanje u koprodukciji više produkcijskih kuća i planiranih dvanaest nedelja rada, do sredine septembra, govori o ambiciji koja prevazilazi prosečan domaći projekat. Za srpsku kinematografiju, koja se poslednjih godina više oslanja na manje, kamernije autorske filmove, Kusturicin povratak velikom ansambl-formatu nosi i određeni rizik. Njegova poetika, raskošna i bučna, već je decenijama predmet podele između onih koji u njoj vide autentični balkanski izraz i onih koji je čitaju kao manir.
Ono što Čuružanku čini zanimljivom nije obećanje da će biti dobra, jer to se vidi tek na platnu, već to što Kusturica ponovo pokušava nešto veliko u trenutku kada se autorski film povlači u tišinu. Ravnica oko Čuruga, sa svojom vizuelnom skromnošću, mogla bi da bude najpoštenija scenografija koju je ovaj reditelj dosad izabrao. A možda i najteži test, jer tamo nema egzotične kulise iza koje bi se sakrila slaba priča.
Da li će Kusturica u Čurugu pronaći novu zrelost ili samo ponoviti već poznatu festivalsku formulu, ostaje pitanje na koje će odgovor dati tek montaža. Šta vi očekujete od njegovog povratka igranom filmu posle deset godina?
