Vidovdansko bdenije u Gračanici: povelja Branislavu Matiću
Dok je Vidovdan ove godine politički zasitio naslove, u porti manastira Gračanica održano je tradicionalno pesničko bdenije sa dodelom četiri priznanja.
- Gračanička povelja, glavno priznanje večeri, pripala je beogradskom pesniku Branislavu Matiću.
- Ukupno su dodeljene četiri nagrade, a žiriju je predsedavao Dragan Hamović.
- Bdeniju u porti manastira prisustvovali su mitropolit Teodosije i episkop Ilarion.
Vidovdan se ove godine, kao i obično, najpre čuo kao politika. Dok su se naslovi punili sasvim drugim temama, u kamenoj porti manastira Gračanica nešto se odvijalo tiše i, rekla bih, trajnije. Tradicionalno Vidovdansko pesničko bdenije održano je i ovog leta, bez velike pompe, sa onom vrstom kontinuiteta koju kultura retko dobija na poklon i koju, kad je ima, vredi zabeležiti.
Glavno priznanje, Gračanička povelja, otišlo je u ruke beogradskog pesnika Branislava Matića. Obrazloženje žirija govori o poeziji “velikog, prostranog i negovanog pamćenja”, što je formulacija koja zvuči kao da je skrojena baš za mesto na kome je izgovorena. Pamćenje je, uostalom, jedina valuta kojom Gračanica raspolaže u izobilju.
Zašto jedna pesnička večer vredi više od dnevne buke?
Bdenije nije počelo i završilo se jednom nagradom. Žiri kojim je predsedavao Dragan Hamović dodelio je ukupno četiri priznanja, svako sa svojim imenom i svojom težinom. Zlatni krst kneza Lazara pripao je Đorđu Nešiću iz Bijelog Brda, pesniku čiji je rad ocenjen kao višeslojan i svedočanski. Kondir Kosovke devojke dobio je beogradski pesnik Branko Stevanović, dok je Pero despota Stefana Lazarevića, nazvano po vladaru koji je i sam bio pesnik, otišlo Ireni Plaović, za stihove izuzetne jezičke raslojenosti.
Ako se zapitate zašto ovakva večer zaslužuje pažnju u danu prepunom glasnijih vesti, odgovor je u samom rasporedu imena. Ovo nije manifestacija sklepana za jednu sezonu. To je niz nagrada sa simbolikom koja se naslanja na kosovski predanjski sloj, od Kosovke devojke do despota koji je pisao stihove, i koja svake godine iznova okuplja pesnike na istom mestu. U kulturi koja se uglavnom meri festivalskim kolima i premijernim blicevima, kontinuitet je sam po sebi gest.
Ko stoji iza bdenija i šta ono čuva?
Manifestaciji su prisustvovali mitropolit Teodosije, episkop Ilarion i drugi gosti, što bdeniju daje i onu drugu, liturgijsku dimenziju koju ne treba prećutati. Reč “bdenije” ovde nije ukras. Ona doslovno opisuje šta se dešava: budno čuvanje nečega što bi inače moglo da se ugasi, izgovaranje poezije na mestu gde se istorija ne doživljava kao apstrakcija nego kao komšiluk.
Branislav Matić tako ulazi u niz dobitnika čije ime od sada stoji uz Gračaničku povelju, priznanje koje nema sjaj velikih književnih nagrada sa televizijskim prenosom, ali ima nešto što se teže stiče, a još teže gubi: mesto. Poezija velikog pamćenja nagrađena je tamo gde pamćenje ima adresu.
Ostaje pitanje koje ova večer postavlja tiho, ali uporno. U vremenu koje književne događaje voli da gura na margine dnevnog rasporeda, da li smo spremni da pesničkom bdeniju u Gračanici priznamo isto pravo na pažnju kao i naslovima koji se gase do sutra?
