Radoš Bajić i Kornel Mundruco laureati „Aleksandra Lifke” na Paliću
Uoči 33. Festivala evropskog filma Palić objavljeni su dobitnici nagrade „Aleksandar Lifka”: srpski glumac i reditelj Radoš Bajić i mađarski autor Kornel Mundruco.
- Nagradu „Aleksandar Lifka” za domaće stvaralaštvo dobija glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić.
- U kategoriji stranih autora laureat je mađarski reditelj Kornel Mundruco.
- 33. Festival evropskog filma Palić traje od 18. do 22. jula na Letnjoj pozornici.
- Otvara ga nemački film „Ah ta praznina, ta strašna praznina” reditelja Simona Ferhofena.
Ime Aleksandra Lifke, pionira putujućeg bioskopa koji je početkom prošlog veka po vojvođanskim varošima raznosio pokretne slike kao neku vrstu čuda, već godinama stoji iznad glavne festivalske nagrade na Paliću, i baš zbog te veze sa počecima gledanja filma svako novo ime na spisku laureata deluje kao mali komentar o tome šta jedna kinematografija u datom trenutku smatra vrednim pamćenja. Ove godine taj komentar glasi: Radoš Bajić i Kornel Mundruco.
Odluka je objavljena uoči 33. Festivala evropskog filma Palić, koji se od 18. do 22. jula održava na Letnjoj pozornici, u onom kadru jezera i večernje svetlosti koji je odavno postao festivalski zaštitni znak. Nagrada „Aleksandar Lifka” dodeljuje se za doprinos evropskoj kinematografiji, a ove godine deli se na dve strane: domaćeg autora i inostranog.
Zašto baš Bajić i Mundruco?
Radoš Bajić je izbor koji se teško može svesti na jedan žanr ili jednu ulogu. Glumac, scenarista i reditelj, on je decenijama radio na preseku popularnog i autorskog, gradeći likove i priče koje su nalazile publiku bez posrednika, često izvan velikih produkcijskih aparata. Nagrada za domaće stvaralaštvo u njegovom slučaju nije priznanje za jedan film, nego za istrajnost jedne rediteljske i glumačke poetike koja je znala da razgovara sa gledaocem na jeziku koji ovaj razume.
Kornel Mundruco, s druge strane, pripada onoj struji savremenog evropskog filma koja se ne libi neugodnog. Mađarski reditelj poznat je po tome što kamera kod njega retko sedi mirno, a teme, od odnosa čoveka i životinje do intimnih porodičnih lomova, gotovo po pravilu dotiču ono o čemu se u pristojnom društvu ćuti. Njegovo ime u kategoriji stranih autora Palić svrstava u red festivala koji laureatima biraju stvaraoce, a ne samo poznata prezimena.
Ono što je zanimljivo jeste sam raspon između ta dva izbora. Na istoj bini naći će se autor duboko ukorenjen u domaći kontekst i autor čiji je jezik naglašeno evropski, gotovo bez lokalnog akcenta. Umesto da se to čita kao nedoslednost, pre bi se moglo reći da žiri nagradu koristi kao dramaturški luk: od onoga što nam je najbliže do onoga što nas najviše izmešta.
Šta donosi 33. izdanje festivala
Zvanično otvaranje zakazano je za 18. jul u 21 čas, kada se prikazuje nemački film „Ah ta praznina, ta strašna praznina” reditelja Simona Ferhofena, naslov koji već samim imenom najavljuje ton daleko od letnje lakoće. Palić i inače retko nudi festivalsku razglednicu, njegov program češće traži gledaoca spremnog da ostane budan i posle poslednjeg kadra.
Pre nego što glavni program počne, publika u Subotici može da uhvati predfestivalski deo u Eurocinemi, gde selekcija „Best of the Region” traje do 15. jula. To je onaj tihi uvod koji festivalima poput palićkog daje kontinuitet, program koji ne juri crveni tepih nego pokušava da napravi mapu regionalne produkcije pre nego što reflektori pređu na jezero.
Palić je decenijama ostao festival koji drži do ideje da film nije samo industrija nego i način gledanja, pa se i ovogodišnji izbor laureata najbolje čita u tom ključu. Da li će vam bliži biti autor koji govori našim jezikom ili onaj koji nas namerno izmešta iz zone udobnosti?
