Wolfoo pada zbog jednog hura, rok ističe u ponedeljak

Uzvik „hooray“ traje manje od sekunde, a u crtaću Wolfoo ga ima toliko da je zbog njega, i nekoliko sličnih zvukova, ceo serijal morao da nestane sa interneta. U dečjem crtaću taj zvuk samo zatvara scenu, ono malo vazduha pre sledećeg gega, i teško da mu je iko od gledalaca uzrasta od dve do pet godina ikada posvetio pažnju. Visoki sud u Londonu jeste.

Presuda nosi oznaku [2026] EWHC 1546 (Ch), doneo ju je sudija Mr Justice Smith, a o njoj se izveštavalo 29. i 30. jula. Nalogom je određeno da svi snimci sa likom Wolfoo budu skinuti sa onlajn platformi pre 16 časova po britanskom letnjem vremenu u ponedeljak. Tužioci su Hasbro, vlasnik Pepe Prase, i Astley Baker Davies Ltd, tvorci serijala, tuženi je vijetnamski animacioni studio SConnect, a postupak u Londonu traje od 2022. godine. Ono što se u međuvremenu promenilo nije priroda spora nego njegov obim: umesto skidanja pojedinačnih epizoda, sada se briše cela biblioteka.

Šta je tačno kopirano iz Pepe Prase?

Spor se nije vrteo oko lika, oko boje, oko dizajna kuće ni oko oblika lokvice. Vrteo se oko zvuka. Sud je pošao od kratkih audio-isečaka iz Pepe Prase, među kojima je i pomenuti uzvik, i od nalaza da je taj materijal pronađen u svih 92 pregledana Wolfoo snimka na engleskom jeziku i u oko 75 odsto pregledanih verzija na drugim jezicima. Identifikacija je rađena spektrografskom analizom, dakle poređenjem zvučnog zapisa, a ne sluhom i utiskom.

Formulacija iz pisane presude je nedvosmislena:

That copying was extensive, seemingly endemic at least so far as the English language Wolfoo videos are concerned.

Reč koju sudija koristi, endemic, ne opisuje incident nego stanje. To je razlika između studija koji je jednom pogrešio i proizvodne linije u kojoj je greška postala deo postupka.

Odbrana koja nije prošla

SConnect je tvrdio da je audio-isečke ubacio spoljni saradnik, bez odobrenja, i to pre sredine 2020. godine, a da su svi kasniji zvuci snimani interno. Sud je poreklo zvuka od trećeg lica ocenio kao irrelevant, naveo da su pojedini sporni snimci samo premešteni na druge kanale i zaključio da se tvrdnja o interno snimljenim zvucima može opovrgnuti.

Za ishod je važnije od same odbrane to gde je sud odlučio da mu je domašaj. Nalog važi u Velikoj Britaniji, Evropskoj uniji, Sjedinjenim Državama i Vijetnamu, odnosno u svih 166 država članica Svetske trgovinske organizacije. Vijetnamski studio, britanski sud i publika raspoređena po celoj planeti su do juče delovali kao tri odvojena pravna sveta.

Koliko je ovo veliko brisanje

Jedan Wolfoo kanal na Jutjubu ima više od 13 miliona pratilaca, a sadržaj postoji i na Jutjub kidsu i na sajtu Wolfoo World. Pre ranijih mera serijal je dostizao dve milijarde pregleda mesečno na Jutjubu, posle njih milijardu, što je i dalje brojka koju većina televizijskih programa nikada ne dodirne. Za poređenje, Pepa Prase se prikazuje u 180 zemalja i po podacima iz spisa donosi više od milijardu dolara godišnje.

Tu se vidi šta je zaista bio ulog. Tužba iz 2022. tvrdila je da je SConnect ciljao gledaoce uzrasta od dve do pet godina da Wolfoo doživljavaju kao ekvivalent Pepi Prase. Nije reč o gledaocu koji bira, nego o gledaocu koji još ne razlikuje. Zato predmet spora nije jedan lik nego cela kategorija, prvi crtać koji dete zavoli i uz koji roditelj kupuje ranac, čaršav i figuricu.

Šta se dešava posle 16 časova u ponedeljak

Roditelj koji te večeri pusti sačuvanu plejlistu naći će prazna mesta, i to je najkonkretnija posledica presude. Uklanjanje sa više platformi, u više jezičkih verzija i sa sopstvenog sajta studija, nije tehnički trivijalan posao, pa je realno očekivati da se rokovi i sporovi oko izvršenja produže i posle ponedeljka.

Ono što presuda ne rešava je mesto koje ostaje prazno. Algoritam koji je decu dovodio do Wolfooa neće mirovati ni jedan dan, popuniće ga sledeći serijal iz iste proizvodne logike, snimljen tako da ga dete prepozna za dve sekunde. Zato ovaj slučaj vredi čitati pre svega kao presedan: pokazano je da se sličnost dokazuje i tamo gde je oko ne vidi, na nivou zvučnog zapisa, i da geografska distanca više nije zaklon. Šta biva sa ekonomijom dečjeg sadržaja koja živi od prepoznatljivosti tuđeg, na to presuda ne odgovara. Taj deo ostaje na platformama i na roditeljima, a nijedni ni drugi za sada nemaju spektrograf.