Vudi Harelson i film koji se vraća u Sarajevo

Vudi Harelson je 1997. godine igrao jednu od glavnih uloga u filmu koji je te iste godine stigao do Kana, a potom i do Sarajeva, u grad o kojem govori. Bilo je to treće izdanje Sarajevo Film Festivala. Dvadeset devet izdanja kasnije isti film se vraća u program, ovog puta kao pratnja nagradi. Festival je 3. avgusta objavio da Harelson dobija Počasno Srce Sarajeva.

Trideset drugi Sarajevo Film Festival održava se od 14. do 21. avgusta 2026. Projekcija filma „Dobrodošli u Sarajevo“ najavljena je za Ljetno kino Coca-Cola, u okviru programa Open Air, dakle na otvorenom. Harelson nije jedini ovogodišnji dobitnik tog priznanja. Već smo pisali o tome kako je Počasno Srce ostalo kod kuće, kod Emira Hadžihafizbegovića, pa se sada vidi šta je festival radio: jedan glumac iz kuće i jedan iz Holivuda, sa istom nagradom u rukama i u istoj nedelji.

Obrazloženje direktora festivala Jovana Marjanovića ne ide na spisak uloga nego na ono što je teže opisati, na glumačku uverljivost:

„Vudi Harelson jedan je od onih glumaca kojima verujete i u najneverovatnijim ulogama, a istovremeno ga bez teškoća možete zamisliti kao osobu sa kojom se svakodnevno družite. Ta neverovatna lakoća glumačkog izraza zapravo je nešto najteže što se može postići pred kamerom, a njemu to polazi za rukom iz filma u film. Njegov talenat, harizma i hrabrost predstavljaju inspiraciju budućim generacijama glumaca. Velika nam je čast što ćemo mu uručiti Počasno Srce Sarajeva.“

Ta „lakoća izraza“ je precizno izabrana reč. Harelson je karijeru gradio na ulogama u kojima gledalac ne oseća napor, a koje po materijalu nisu ni malo lake.

Glumac kojem se veruje i kad ne bi trebalo

Tri puta je bio nominovan za Oskara. Jednom za glavnu ulogu, u filmu „Narod protiv Larija Flinta“, i dvaput za sporednu, u „Glasniku“ i u „Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju“. Zapaženu ulogu ima i u „Trouglu tuge“ Rubena Estlunda, filmu nagrađenom Zlatnom palmom. Njegov redateljski i autorski trag je manje poznat, a postoji: potpisao je scenario i režiju filma „Izgubljeni u Londonu“, snimljenog u jednom neprekidnom kadru i uživo emitovanog u bioskopima, i režirao je of-brodvejsku produkciju sopstvene drame.

Zašto baš „Dobrodošli u Sarajevo“?

Film Majkla Vinterbotoma iz 1997. nastao je po knjizi novinara Majkla Nikolsona „Natašina priča“ i bavi se ratom u Bosni i Hercegovini sredinom devedesetih, ali iz ugla koji je za jedan ratni film neobičan. Tema nije samo rat nego i način na koji su ga mediji pratili, dakle posao ljudi koji su iz tog grada slali priloge i birali šta će od svega toga biti vest.

Otud i ono što ovu odluku festivala čini zanimljivijom od uobičajenog uručivanja priznanja. Film o medijskom izveštavanju iz ratnog Sarajeva vraća se u to isto Sarajevo, u program koji se gleda na otvorenom, uz nagradu i crveni tepih. Ta razlika u tonu nije greška u programiranju, ona je sam sadržaj programa. Publika koja 2026. godine gleda kako su strani reporteri devedesetih odlučivali šta vredi snimiti gleda pomalo i sebe, kako sedi u letnjem bioskopu tog istog grada.

Šta Harelson radi posle Sarajeva

Kalendar mu je popunjen i posle festivala:

• serija „Brothers“ za Apple TV, uz Metjua Mekonahija, sa premijerom najavljenom za 23. septembar
• film „Full Phil“ reditelja Kventina Dipijea, u kojem glavnu ulogu deli sa Kristen Stjuart
• Netfliksov „The Cackling of the Dodos“, sa Semom Rokvelom

Ništa od toga nije razlog zbog kojeg vredi otići na projekciju u Ljetno kino. Razlog je što film star skoro tri decenije retko dobije priliku da bude gledan na mestu o kojem govori, pred publikom koja o njegovoj temi zna više od svih koji su ga pravili. Nagrada će biti uručena za nekoliko nedelja, a onda će, po prirodi stvari, ostati zapisana u istom onom spisku iz kojeg se retko ko seti da izvuče ijedno ime. Film će ostati.