Dunav Film Fest otvara Kuća, film o kući koja se ne prodaje

Deveti Dunav Film Fest neće početi u sali sa spuštenim svetlima, nego unutar zidina: 21. avgusta u 20 časova, u Malom gradu Smederevske tvrđave, na programu je projekcija filma „Kuća”, dugometražnog igranog prvenca rediteljke Tanje Brzaković. Poklapanje je gotovo doslovno, jer se priča o zdanju koje treba prodati prikazuje u zdanju koje se ne prodaje nikome.

Fabula je ovde manje zanimljiva od onoga što se iz nje da izvući, pa neka stoji kratko. Jovan je arhitekta srpskog porekla koji je veći deo života proveo u Berlinu. Posle srčanog udara, ćerka na njega vrši pritisak da se preseli u dom za stare, a on pre konačne odluke kreće sa unukom Nikolom, koga jedva poznaje, u rodno selo na Staroj planini, da proda porodično imanje. Tamo saznaje da investitor, uz podršku korumpiranog sistema, hoće da uništi ono što je od sela ostalo, pa se deda i unuk nađu na strani meštana. U glumačkoj ekipi su Miralem Zubčević, David Stanču, Jelena Bosanac i Anica Dobra.

Ko je Tanja Brzaković i zašto igrani prvenac dolazi tek sada?

Brzaković je rođena u Beogradu, filmsku i televizijsku režiju završila je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, potom i postdiplomske studije na Univerzitetu u Hamburgu, a živi i radi između Berlina i Beograda. Do sada je pisala i snimala pre svega dokumentarne filmove, i to o temama koje se u igranoj produkciji retko drže duže od jedne sekvence: identitet, marginalizovane zajednice, procesi koji ljude tiho pomeraju sa mesta na kojima su rođeni.

Otud i osećaj da „Kuća” nije skok u drugi žanr nego nastavak istog posla drugim sredstvima. Dokumentarista koji godinama snima ono što nestaje ima razlog da igranu priču započne od praznog imanja, a ne od dramatičnog obrta.

Arhitekta kome je nacrt ostao u tuđim rukama

Zanimanje glavnog junaka nije ukras. Čovek koji je profesionalno projektovao tuđe prostore u Berlinu vraća se u prostor koji ne može da projektuje, jer je o njemu već odlučeno negde drugde, u papirima investitora. Taj rascep je i produkcijski upisan u film: „Kuća” je koprodukcija Srbije (Talas film), Hrvatske (4Film) i Nemačke (Filmkraftwerk), uz podršku Filmskog centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra, dakle nastala je tačno na relaciji kojom se junak kreće.

Ekipa iza kamere govori da je kuća shvaćena kao lik, a ne kao lokacija. Direktor fotografije je Aleksandar Kalezić, scenografkinja Slobodanka Pilić, montažerka Branka Pavlović. U filmu čiji naslov nosi objekat, scenografski plan odlučuje o tome da li gledalac veruje da je neko u toj kući odrastao, i to je posao koji se vidi tek ako je loše odrađen.

Postoji i razlog zašto ovakav film otvara baš ovaj festival. Dunav Film Fest okuplja ostvarenja iz deset zemalja kroz koje protiče Dunav, dakle iz regiona u kojem se ista scena ponavlja sa različitim jezicima: prazna sela, imanja na prodaju, potomci koji dolaze iz zapadnih gradova da potpišu papire. Film otvaranja obično nagoveštava liniju celog programa, a ova linija je jasno povučena.

Šest dana, četiri lokacije, deset zemalja

Praktični okvir devetog izdanja izgleda ovako:

• festival traje od 21. do 26. avgusta 2026, dakle šest dana
• otvaranje je 21. avgusta u 20 časova u Malom gradu Smederevske tvrđave
• projekcije se održavaju na četiri lokacije u Smederevu
• program čine filmovi iz deset podunavskih zemalja, raspoređeni u četiri programske celine
• takmičarski karakter je zadržan, a o nagradi za najbolji film odlučuje stručni žiri sastavljen od filmskih stvaralaca

Ostatak rasporeda, spisak gostiju i satnica projekcija biće objavljeni na sajtu festivala. Do tada, jedina fiksna tačka je prvo veče, u kojem publika sedi u tvrđavi i gleda film o tome kako se odlučuje šta ostaje da stoji.