Smederevo: kokoška i Kejt Blanšet u trci za Dunavsku lađu

Mali grad Smederevske tvrđave je ovih dana pozorište koje glumi bioskop: između bedema se razapinje platno, publika sedi na mestu koje inače pripada turama i letnjim koncertima, a repertoar ne bira multipleks nego selektorski tim jednog provincijskog festivala koji je, deveti put zaredom, odlučio da meri snage sa Torontom i Berlinalom. Do srede uveče, u tom ambijentu traje takmičarski program Devetog Dunav Film Festa, osam dugometražnih naslova koji se otimaju za nagradu Dunavska lađa.

Festival organizuje Centar za kulturu Smederevo, pod pokroviteljstvom grada, i traje od 21. do 26. avgusta. Šest dana, 40 filmova, četiri programske celine i četiri lokacije: pored Malog grada tu su Dunavski park, plato kod Karađorđevog duda i sala Centra za kulturu. Otvoren je u petak, 21. avgusta, projekcijom filma „Kuća“ rediteljke Tanje Brzaković, u kojoj igraju Miralem Zubčević, David Stanču i Jelena Bosanac, a takmičarski deo programa, onaj koji nosi i najveći ulog, rezervisan je isključivo za zidine tvrđave.

Šta izdvaja ovogodišnji takmičarski izbor

Osam naslova u konkurenciji nose vrlo različite rodoslove, i baš ta razlika je ono što program čini čitljivim kao celinu, ne kao slučajan zbir. „Kokoška“ mađarskog reditelja Đerđa Palfija je grčko-nemačko-mađarska koprodukcija ispričana iz ugla kokoške koja dospe do oronulog restorana na grčkoj obali i odatle posmatra ljude oko sebe, film koji je svetsku premijeru imao u Torontu i tamo osvojio posebno priznanje žirija u programu Platform. Na suprotnom kraju spektra je „Euforija“ Julijana Rozefelta, sa Kejt Blančet u jednoj od glavnih uloga, eksperimentalno postavljen komad o odnosu savremenog društva prema kapitalizmu i potrošnji. Basna ispričana životinjskim pogledom i zvezdano vođena disekcija novca dele isti spisak i istu nagradu, što je samo po sebi izjava o tome kako selektori čitaju „film o podunavskom podneblju“, žanrovski i produkcijski širokogrudo, a ne po formuli.

Treći ugao te iste priče je „Roze“ Markusa Šlajncera, crno-bela istorijska drama smeštena u sedamnaesti vek, u kojoj Sandra Hiler igra ženu koja se prerušava u muškarca da bi izborila mesto u svetu koji joj ga ne daje. Film je svetsku premijeru imao u glavnom programu Berlinala, gde je Hiler dobila Srebrnog medveda za najbolju glumicu, i njegovo prisustvo u Smederevu je najjasniji znak da festival ne bira naslove po dostupnosti nego po ambiciji. Uz njih su u konkurenciji i „Odlazim u junu“ Katarine Rivilis, „Made in EU“ Stefana Komandareva, „Nina Roza“ Ženevjev Dulud De Sel, „Nežno čudovište“ Mari Krojcer i „Usnula avantura“ Valeske Grizebah, osam različitih ulaza u istu temu podunavskog identiteta, od lične do kolektivne istorije.

Ko sudi i šta sledi do srede

O pobedniku odlučuje tročlani žiri: istoričarka umetnosti i filmska kritičarka Ana Filipović, francusko-srpska glumica Sara Novak i reditelj i producent Igor Toholj. Njihov zadatak nije lak upravo zato što program ne nudi zajednički imenilac osim mesta radnje i geografije autora, pa se ocena nužno svodi na pitanje koji je film najbolje iskoristio sopstvenu formu, a ne koji najviše liči na ono što se od „festivalskog filma“ očekuje.

Zatvaranje je zakazano za sredu, 26. avgust, u 20 časova, opet u Malom gradu. Tada se dodeljuje Dunavska lađa, a veče se nastavlja koncertom filmske muzike „Filmska rapsodija“ harmonikaša Dušana Sekulića, uz bend i Gradski hor iz Bečeja, i projekcijom „Sjećaš li se Doli Bel“ Emira Kusturice. Ulaz na svečano zatvaranje je besplatan, dok se karte za ostale programe prodaju preko sajta sdkultura.rs i na licu mesta ispred tvrđave.

Ono što ovogodišnji izbor čini vrednim pažnje nije veličina budžeta nijednog pojedinačnog naslova, nego odluka da se basna o kokoški i film sa holivudskom zvezdom sude po istim pravilima, u istom dvorištu. To je opklada koju sebi mogu da priušte festivali koji ne moraju da puni salu jednim imenom, i deveto izdanje Dunav Film Festa je, sudeći po ovom spisku, spremno da je odigra do kraja.