Zvezda Netfliksa u Hartefaktu, bez gotovog teksta

Prazna sala, dve fotelje okrenute leđima ka redovima praznih stolica, dva čoveka sa papirima u rukama i činija voća između njih. To je jedina slika koju je Hartefakt Kuća ovog avgusta pustila u javnost iz svog radnog prostora. U jednoj fotelji sedi Andrej Nosov, u drugoj Nils Veterholm, švedski glumac kog međunarodna publika zna po Netfliksovoj seriji „Mladi kraljevići“ (Young Royals).

Predstava koju njih dvojica prave zasad nema objavljen naslov. Ima koproducenta, švedsku pozorišnu kompaniju SWEETS/Kontrar, ima autorski tim i ima raspored: premijera je planirana za oktobar u Stokholmu, a beogradska izvođenja do kraja godine. Dramaturškinja je Sofija Dimitrijević, kompozitor Vladimir Pejković, dizajnerka svetla Nađa Vukorep, a za scenski pokret je zadužena Marija Milenković.

Glumac koji je došao pre teksta

Nosov ne radi po gotovom komadu. Predstava nastaje kroz istraživački proces sa glumcem, što u praksi znači da se materijal piše u sali, iz onoga što Veterholm donese na probu, i da se rediteljska poetika i dramaturški luk sklapaju tek pošto se vidi šta taj konkretan izvođač može. Metod nije nov u Nosovljevom radu, ali je ovde rizičniji nego obično, jer se sa strancem gradi i zajednički jezik rada, ne samo predstava.

Veterholm je izbor koji nosi dve različite biografije u istom čoveku. Član je ansambla nacionalnog Kraljevskog dramskog pozorišta Dramaten u Stokholmu, dakle institucije sa najstrožim glumačkim standardom u Švedskoj, a istovremeno je lice serijskog hita koje na mrežama prati publika koja u pozorište ne ulazi. Na Stokholm Film festivalu 2025. dobio je nagradu „Zvezda u usponu“, jedno od najznačajnijih priznanja za mlade glumce u toj zemlji.

Nosov je prošle sezone za predstavu „Njih više nema“ dobio rediteljsku nagradu „Ljubomir Muci Draškić“, a Hartefakt je istu sezonu proveo na putu: njegove predstave su igrale ili gostovale u Njujorku, Milanu, Briselu, Stokholmu i Sijeni. Kuća koja u Beogradu ima salu sa nekoliko desetina sedišta godinama se ponaša kao da je repertoarski centar dvostruko većeg grada.

Zašto švedska zvezda igra u beogradskoj nezavisnoj kući?

Zato što je posao krenuo obrnutim smerom nego što se očekuje. Saradnja Hartefakta sa švedskom scenom počela je predstavom „Umetnost i novac“, koja je premijerno izvedena u novembru 2025. i u kojoj su Vanja Ejdus i Milica Stefanović radile sa švedskom rediteljkom Frejom Halberg na odnosu umetnosti i kapitala. Ta predstava je u februaru ove godine igrana u Stokholmu i ostala je na redovnom repertoaru. Nova koprodukcija je nastavak istog kanala, samo sa zamenjenim ulogama: sada srpski reditelj vodi švedskog glumca.

Novac ide istim putem. Projekat podržava Švedski institut kroz program „Politička usamljenost“, što znači da temu, bar okvirno, zadaje strani fond, a ne domaća kulturna politika. Ovo je mesto na kome se vidi u kakvom stanju je sistem oko te kuće. Kada smo pisali o tome kako je Bitef od sedam najavljenih predstava zadržao dve, priča je bila o istom pritisku, samo sa druge strane: institucionalni festival se osipa, a nezavisna produkcija opstaje tako što partnera i budžet nalazi izvan zemlje.

Šta se dobija, a šta gubi

Dobit je očigledna i merljiva. Veterholmovo ime otvara švedsku publiku i švedsku kritiku za rad beogradskog reditelja, a to je vrsta izvoza koju nijedan sajam koprodukcija ne može da zameni. Za Hartefakt je to i finansijska konstrukcija koja mu daje da radi bez računanja na domaći konkurs.

Gubi se, međutim, redosled. Beogradska publika će predstavu videti tek pošto je Stokholm bude ocenio, u verziji koja je već prošla kroz strani prijem i strane kritike. Predstava koja se pravi u Beogradu, sa srpskim autorskim timom, premijerno se izvodi na hiljadu i po kilometara odavde, a domaći gledalac dobija repriznu poziciju u sopstvenom gradu. To nije zamerka Hartefaktu, nego opis okolnosti u kojima je takva odluka razumna.

Ostaje pitanje koje se ne rešava produkcijskim ugovorom: da li istraživački proces sa glumcem koji dolazi iz drugog jezika i druge glumačke škole može da proizvede predstavu koja se ne raspada na dve polovine, švedsku i srpsku. Odgovor stiže u oktobru, i to iz Stokholma.