Sajam knjiga bez knjiga: deset izdavača otkazalo štand

Na fotografiji sa pretprošlog Sajma knjiga crveni zid sa natpisom Laguna zaklanja pola hale, a ispod njega se, između stolova sa naznačenim popustima od petnaest i dvadeset odsto, gura toliko sveta da se pod jedva nazire. Taj zid ovog oktobra neće biti podignut. Dejan Papić, vlasnik i direktor Lagune, potvrdio je za N1 da njegova kuća ne izlaže na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga, a spisak onih koji su doneli istu odluku dugačak je deset imena.

Reč je o manifestaciji koja se u srpskoj kulturnoj godini ponaša kao praznik sa fiksnim datumom, devet dana krajem oktobra kada se prodaja i program stisnu u iste hale. Ovoga puta datum stoji, od 23. do 31. oktobra, ali se lista izlagača prazni brže nego što se popunjava.

Ko je već rekao ne

Upravni odbor Udruženja izdavača i knjižara Srbije zasedao je 6. avgusta i svojim članicama sugerisao da odustanu od učešća. Udruženje okuplja oko 140 izdavača, a većina članova samog Upravnog odbora na toj sednici je već imala gotovu odluku. Ne izlažu:

• Laguna
• Delfi
• Kreativni centar
• Čarobna knjiga
• Partenon
• Pčelica
• Dereta
• Finesa
• IPC Media
• Kontrast

Ostale članice imaju rok do 20. avgusta, kada se zatvara prijava izlagača. Do tada se, po svemu sudeći, spisak neće skraćivati.

Uz njih treba računati i drugu grupaciju. Više od dvadeset članica Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, među kojima su Arhipelag, Geopoetika i Klio, nije izlagalo ni prošle godine, a u martu su ponovili da ih neće biti dok se uslovi izlaganja ne promene. Uslovi se nisu promenili. Sabrano, u oktobru bi mogle da izostanu obe grupacije koje čine okosnicu ovdašnjeg izdavaštva, i one koja živi od tiraža i one koja živi od kataloga.

Zašto grad i izdavači više ne razgovaraju?

Spor ima tačan početak. U martu je Skupština grada Beograda izabrala novi Odbor Sajma knjiga i u njemu nije bilo nijednog izdavača. Udruženje je poslalo dopis sa zahtevom da se to hitno promeni, na sastanke Odbora bili su pozivani u svojstvu posmatrača, bez prava glasa, a u maju su zahtev ponovili. Posle toga kontakta sa organizatorom nije bilo.

U zapisniku sa avgustovske sednice stoji rečenica koja objašnjava zašto je razgovor stao:

Zbog ovakvog odnosa Odbora Sajma knjiga i Gradskog sekretarijata za kulturu uputili smo najpre dopis sa zahtevom da se ovakav stav hitno promeni i da izdavači budu što pre uključeni u Odbor Sajma. Na taj dopis nam nije odgovoreno.

Sa druge strane, sekretarka za kulturu grada Beograda Jelena Medaković navela je da „nije zakonska obaveza da izdavači budu deo Odbora, ali da svakako mogu da učestvuju u radu kroz direktnu komunikaciju i inicijativu. Nijedna inicijativa neće biti zanemarena“. Formalno je tačno. Praktično, telo koje odlučuje o rasporedu hala, ceni kvadrata i programu popunjeno je ljudima koji ne prave knjige, a oni koji ih prave pozvani su da inicijative šalju spolja.

Brojka koja je najavila ovu odluku

Ovo nije počelo ovog leta i ne završava se popisom imena. Sajam je 2024. godine imao rekordnih 203.350 posetilaca, a 2025. godine 134.750, što je pad od oko 34 odsto. Taj pad se dogodio u godini kada je jedno udruženje već bilo napolju, a drugo unutra. Ako je odsustvo dvadesetak izdavača skinulo trećinu publike, računica za oktobar se pravi sama, i izdavači je u svojim zapisnicima otvoreno navode kao dodatni razlog da preispitaju učešće. Uz nju ide i prozaičniji argument, rast troškova nastupa.

Selidba u Surčin kao pozadina svega

Postoji i razlog koji tek dolazi na naplatu. Manifestacija bi trebalo da se preseli u kompleks Ekspo 2027 u Surčinu, a izdavači su tražili mesto u Odboru upravo da bi o tome mogli da pitaju i predlažu. U zapisniku promenu lokacije opisuju kao „izuzetno veliki i opasan izazov za dalju sudbinu Sajma knjiga u Beogradu“ i zaključuju da ih organizatori ne vide kao saradnike u organizaciji.

Ko je ikada nosio kese sa Sajma zna zašto je to pitanje ozbiljno. Sajam knjiga na Bulevaru vojvode Mišića bio je pešačka navika, tramvaj i autobus i deset minuta hoda, đački dolasci u grupama, popodnevni obilazak posle posla. Surčin je drugi grad u odnosu na tu naviku, i o njemu se odlučuje bez onih koji tu naviku pune sadržajem.

Šta ostaje za 23. oktobar

Pisali smo pre nekoliko dana da se izlagači odjavljuju. Sada ta rečenica ima imena, datum sednice i rok. Beogradski sajam i dalje najavljuje 69. izdanje, hale će biti otvorene, a program će neko napraviti. Pitanje je samo šta se u tim halama izlaže kada iz njih izađu kuće koje objavljuju najveći deo domaće produkcije i najveći deo prevoda.

Sajam knjiga je decenijama radio kao mesto na kome se knjiga jednom godišnje prodaje jeftinije i vidi na gomili, i publika je dolazila zbog tog spoja. Kada se odatle izvuku katalozi, ostaje sajamska infrastruktura bez razloga da se u nju uđe. Odluka o Odboru bila je administrativna i verovatno je delovala kao sitnica u martu. U oktobru će se videti koliko je koštala.