Sajam knjiga je zakazan, izlagači se odjavljuju
Upravni odbor Udruženja izdavača i knjižara Srbije preporučio je članicama da ne izlažu na 69. Beogradskom sajmu knjiga, deset kuća je već odustalo, a rok za izjašnjavanje ističe 20. avgusta.
U zvaničnoj najavi organizatora sve i dalje stoji na svom mestu: termin od 23. do 31. oktobra, hale 1, 1A, 2A i 4, Tunis kao zemlja počasni gost. Nedostaje samo ono zbog čega se u te hale ulazi. Izdavači se, jedan po jedan, odjavljuju sa 69. Beogradskog sajma knjiga, i to pismeno.
Upravni odbor Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), koje okuplja oko 140 članica, na sednici održanoj 6. avgusta preporučio je članstvu da odustane od učešća. Na istoj sednici deset kuća je saopštilo da je odluku već donelo:
- Laguna i Delfi
- Kreativni centar i Čarobna knjiga
- Partenon, Pčelica i Dereta
- Finesa, IPC Media i Kontrast
Preostale članice imaju vremena do 20. avgusta, kada ističe rok za prijavljivanje izlagača. Do tada Sajam formalno postoji, jer nije otkazan, ali se pregovara o nečemu drugom: o tome ko će uopšte ostati da izlaže.
Zašto izdavači odustaju od Sajma knjiga?
Sukob nije nastao ovog leta. U martu je Skupština grada Beograda izabrala novi Odbor Sajma knjiga u kome nije bilo nijednog predstavnika izdavača, dakle ljudi koji plaćaju štand, dovode pisce i pune hale naslovima. Udruženje je uputilo dopis sa zahtevom da se taj stav promeni i da izdavači budu uključeni u Odbor.
„Na taj dopis nam nije odgovoreno“, piše u zapisniku sa sednice Upravnog odbora UIKS-a.
U maju je usledila ponuda koja je, sudeći po ishodu, pogoršala stvar. Predstavnicima izdavača ponuđena su mesta posmatrača, bez prava odlučivanja, i oni su to odbili. Posle toga kontakta sa organizatorima više nije bilo.
Sekretarka za kulturu grada Beograda Jelena Medaković stala je na stanovište da „nije zakonska obaveza da izdavači budu deo Odbora“ i da mogu da učestvuju kroz direktnu komunikaciju i sopstvene inicijative. Pravno, to je tačno. Praktično, ostavlja izdavaču da bira između uloge gosta koji predlaže i uloge zakupca koji plaća, a Sajam knjiga sedam decenija nije funkcionisao ni na jednom od ta dva odnosa.
Brojke koje stoje iza odluke
Poslednje izdanje već je pokazalo šta se dešava kada se poremeti odnos organizatora i struke. Prema podacima samog organizatora, 2024. godine kroz hale je prošlo 203.350 posetilaca, a 2025. njih 134.750. To je pad od 34 odsto u jednoj sezoni, na manifestaciji koja je decenijama bila najposećeniji kulturni događaj u zemlji.
Izdavači tu cifru čitaju kao poslovni podatak, ne kao kulturološki simptom. U zapisniku sa avgustovske sednice stoji obrazloženje koje ide pravo u kalkulaciju:
„Zbog svih ovih problema prošle godine bio značajno smanjen broj posetilaca Sajma knjiga, a kako se nastavak tog trenda može očekivati i ove godine, to je za mnoge izdavače dodatni razlog da preispitaju svoje učešće. Dodatni porast troškova i cena vezanih za organizaciju nastupa na Sajmu takođe nije bez značaja za konačnu odluku o učešću.“
Prevedeno na jezik računovodstva: štand koji je ranije vraćao uloženo kroz devet dana prodaje sada to više ne radi pouzdano, a poskupeo je. Kada se sabere sa osećajem da o uslovima izlaganja odlučuje telo u kome izlagača nema, odluka prestaje da bude protest i postaje aritmetika.
Šta ostaje od sedamdeset godina
Odluka UIKS-a ne dolazi u prazno polje. Više od dvadeset članica Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), među kojima su Arhipelag, Geopoetika i Clio, nije izlagalo ni prošle godine, a u martu su najavili da ih neće biti dok se uslovi ne promene.
„Jedno je izvesno - da savesni članovi izdavačke zajednice neće učestvovati na narednom Sajmu knjiga pod navedenim uslovima“, saopštio je tada Upravni odbor UPIS-a.
Time se krug zatvara. Dva udruženja koja povlače poteze pokrivaju gotovo celo ozbiljno izdavaštvo u Srbiji, od komercijalnih kuća sa najvećim tiražima do onih koje drže prevodnu i teorijsku produkciju. Bez njih ostaje infrastruktura: hale, klima, kase i program.
Vredi podsetiti odakle je manifestacija krenula. Prvi jugoslovenski sajam knjiga održan je 1956. u Zagrebu, već naredne godine preseljen je na tek izgrađeni Beogradski sajam, a na tom prvom beogradskom izdanju bilo je oko 60 domaćih i 36 stranih izdavača iz 16 država. Od tada je Sajam preskočio samo dve godine, 2020. i 2021, zbog pandemije. Sledeći prekid, ako do njega dođe, neće imati veze sa epidemiologijom nego sa sastavom jednog gradskog odbora.
U pozadini stoji i pitanje koje izdavači otvoreno pominju kao razlog zbog kojeg su i hteli mesto za stolom: najavljeno preseljenje Sajma na lokaciju EKSPO 27 u Surčinu. U zapisniku ocenjuju da će „promena lokacije Sajma biti izuzetno veliki i opasan izazov“. Ko god je pokušao da preseli publiku naviknutu na jedan gradski ritual zna da se identitet manifestacije ne pakuje zajedno sa policama.
20. avgust je zato datum posle kojeg rasprava menja temu. Do tada se raspravlja o tome ko sedi u Odboru. Posle toga se raspravlja o tome šta se radi sa četiri prazne hale u poslednjoj nedelji oktobra i da li se knjige u Srbiji uopšte još prodaju na jednom mestu.
