Tanji Bošković „Pavle Vuisić”, u Nišu podeljenom na dva

Žiri koji je odlučivao o nagradi „Pavle Vuisić” ove godine nije krenuo od filmografije. Tanja Bošković, stoji u obrazloženju, spada među one glumce koje publika ne gleda sa distance nego ih doživljava kao deo sopstvene biografije, a takva formulacija u žirijskim tekstovima kod nas nije česta. Obično se broje uloge, decenije i festivali.

Odluku je 10. avgusta saopštilo Udruženje filmskih glumaca Srbije, koje priznanje za životno delo dodeljuje za izuzetan doprinos glumačkoj umetnosti i koje nagradi daje ime Pavla Vuisića. O dobitnici su odlučivali Anica Dobra, Mirjana Karanović i Svetozar Cvetković, dakle kolege iz iste profesije, a ne komisija sastavljena od kritike i institucija. Nagrada će biti uručena tokom Niškog filmskog festivala, koji traje od 29. avgusta do 3. septembra.

Šta piše u obrazloženju žirija

Tekst obrazloženja se ne zadržava na popisu naslova, nego na tome šta se sa tim opusom u međuvremenu dogodilo:

„Više od pola veka Tanja Bošković svojim darom, radom potvrđuje da velika gluma nije samo umeće, već način da vreme učiniš plemenitijim, a publiku bogatijom. Zato je njeno ime jedan od zaštitnih znakova domaće kinematografije”

Reč o zaštitnom znaku ovde nije ukras. Ona opisuje glumicu čiji su rad gledaoci pratili u kontinuitetu, kroz smene generacija publike i kroz nekoliko potpuno različitih perioda domaćeg filma, pa je njen opus, kako navodi žiri, odavno postao deo zajedničkog sećanja, a ne samo deo nečije lične filmografije.

Odnos publike prema njoj žiri je razložio u tri koraka. „Postoje glumci kojima se divimo. Postoje glumci koje volimo. Tanja Bošković pripada onim retkima koje osećamo kao deo sopstvenog života”, navodi se u obrazloženju, uz zaključak da priznanje ide glumici koja „čini mladost domaće kinematografije večnom”.

To je, ako se pažljivo pročita, ocena o trajanju, a ne o vrhuncu. Nagrade za životno delo se najčešće pišu kao rekapitulacija, sa jasnim krajem rečenice. Ova je napisana kao tvrdnja da posao još traje.

Zašto se ove godine u Nišu ne održavaju Filmski susreti

Ono što počinje 29. avgusta nije novo izdanje Filmskih susreta, festivala koji u Nišu postoji od 1966. godine i koji je decenijama bio smotra domaće glumačke umetnosti. Susreti se ove godine ne održavaju, jer Udruženje filmskih glumaca Srbije i Grad Niš nisu postigli dogovor o organizaciji. Umesto njih, Udruženje samostalno priređuje Niški filmski festival, pod sloganom „Više od igre”. O tome kako se niška filmska nedelja ove godine deli na dva odvojena događaja već smo pisali.

Praktična posledica te podele vidi se upravo na primeru ovog priznanja. Nagrada koja se dodeljuje za pedeset godina rada uručuje se na manifestaciji koja se ove godine prvi put organizuje bez gradskog partnera, u programu koji tek treba da stekne sopstvenu istoriju. Kontinuitet je, dakle, prenet preko nagrade, a ne preko festivala.

Šta donosi šestodnevni program

Program traje šest dana i obuhvata glavni takmičarski deo sa svetskim i domaćim premijerama, selekciju van konkurencije i prateće sadržaje. Na spisku su:

• paneli
• izložbe
• masterklasovi

Takva struktura, sa razgovorima i radionicama uz projekcije, obično se pravi kada organizator hoće da festival ne bude samo smotra nego i mesto gde se o profesiji govori naglas. Za udruženje koje ove godine nastupa samo, to je i logičan potez.

Ostaje jedan detalj koji vredi zapamtiti kada se ovogodišnji Niš svede na račun. Ime u vrhu programa isto je bez obzira na to ko potpisuje organizaciju, a nagrada koja se ne dodeljuje za jednu sezonu nego za pola veka jedina je stavka u ovoj priči koju administrativni nesporazum nije mogao da podeli na dva dela.