Niški filmski festival: dva festivala, jedan bez struje
Udruženje filmskih glumaca otvorilo je festival u Nišu na agregatima jer grad nije obezbedio struju, dok je paralelno tekao i gradski festival. Tanji Bošković uručena nagrada „Pavle Vuisić“.
Agregat je brujao negde iza bine dok je Tanja Bošković, ruku pod ruku sa predsednikom Udruženja filmskih glumaca Srbije Petrom Benčinom, kročila na crveni tepih ispred Amfiteatra na keju Nišave. Publika je stajala pod kišobranima, jer je uz nestašicu struje uveče stigla i kiša, i dočekala je ovacijama. Od svih mogućih uvoda u jedan filmski festival, ovaj, sa strujnim agregatom kao scenografskim elementom, teško da je bio planiran, ali je ispao onaj koji se pamti.
Festival je počeo sinoć, 29. avgusta, u dvadeset časova, i traje do 3. septembra. Vreme ga u svom izveštaju naziva Niškim filmskim festivalom, dok Nova i Danas beleže i zvanični slogan pod kojim ga organizuje Udruženje filmskih glumaca Srbije, „Više od igre“. Na programu je dvadeset jedan naslov, od toga četiri premijere, a organizatori do kraja manifestacije očekuju dolazak više od sto dvadeset glumaca. Projekcije se, osim na otvorenoj sceni Amfiteatra, održavaju i u bioskopu Cine Grand u Delti.
Zašto festival radi na agregatima
Udruženje je zahtev za priključak na struju podnelo niškom ogranku Elektrodistribucije na vreme. Odgovor nikad nije stigao, a kada je trebalo opremu povezati, nije se pojavio ni tehničar. Prema pisanju RTV Belle Amie, odluka da struje neće biti stigla je manje od dvadeset četiri sata pred samo otvaranje. Organizatori su na to reagovali jedino moguće, nabavili su dovoljan broj agregata i održali program tačno onako kako je najavljen.
Prostor u kojem se festival održava ove godine je sam po sebi promena. Filmski susreti u Nišu, čiji je koren upravo ovaj festival glumaca, imaju šezdeset godina tradicije, od 1965, i decenijama su se odvijali na Letnjoj pozornici. Grad je ove godine udruženju ponudio drugi prostor, pa se program preselio na keju Nišave. Iste večeri je, na drugoj strani grada, tekao i Međunarodni filmski festival, čiji su pokrovitelji Grad Niš i Ministarstvo kulture, a organizator Niški kulturni centar. Prvi put u istoriji ova dva festivala, gradski i glumački, nisu bila jedna priča nego dve paralelne.
Kruna večeri bila je dodela nagrade „Pavle Vuisić“ za životno delo, koju je ovogodišnjoj dobitnici Tanji Bošković uručio žiri u sastavu Anica Dobra, Mirjana Karanović i Svetozar Cvetković. Bošković je nagradu primila sa istom onom skromnošću po kojoj je poznata decenijama. „Mogla da prođe i bez nagrade. Ima mnogo odličnih glumaca koji još nisu dobili tu nagradu“, rekla je sa bine. O struji i kiši, koje su festival pratile te večeri, imala je samo jednu rečenicu, izgovorenu kroz smeh i upućenu i publici i onima koji su joj strujni priključak uskratili: „I dalje možete da pod kišobranima gledate film. Alal vera!“
Glumica Anđelka Stević Žugić, koja je od žirija u ime organizatora preuzela ključeve grada, dodala je da festival nije pokolebalo ni to što su ostali bez struje, ni to što su im, uz sve ostalo, ukradene i kamere. Rečenica je izgovorena kroz smeh, ali u njoj je sadržan i ceo ton večeri: institucionalna prepreka je tretirana kao logistički problem, ne kao razlog za odustajanje. To je razlika između festivala koji zavisi od nečije dozvole i festivala koji zavisi od toga da li publika hoće da dođe, a niška publika je, sudeći po ovacijama na crvenom tepihu, došla.
Prve večeri prikazana su dva naslova, „Oče naš“ Gorana Stankovića i „Kuća“ rediteljke Tanje Brzaković. Izbor „Oče našeg“ za otvaranje nije slučajan ni u smislu koji festival trenutno može da ponudi kao adut: film je dva dana ranije, na Filmskom festivalu u Herceg Novom, osvojio pet nagrada, uključujući i Gran pri, sa Vučićem Perovićem, Borisom Isakovićem, Goranom Markovićem, Jasnom Žalicom i Dadom Ćosićem u ulogama. „Kuću“ nose Miralem Zubčević, David Stanču, Jelena Bosanac i Anica Dobra.
Teško je izbeći poređenje dva festivala koja se ove godine prvi put odvijaju odvojeno, jedan sa institucionalnom podrškom i budžetom, drugi sa agregatima i pozajmljenim tepihom. Ali kulturna politika koja jednoj strani festivalske priče uskraćuje struju manje od dan pred otvaranje ne govori ništa o kvalitetu programa, samo o tome ko trenutno drži ključeve od utičnice. Niški filmski festival je sinoć pokazao da to nije isto što i držati festival, i publika pod kišobranima je to razumela pre nego što je prva projekcija i počela.
