"Oče naš" osvojio Herceg Novi, nagrada za Mićanovića

Kad je na binu tvrđave Kanli kula izašao Goran Stanković da pročita poruku glumca koji uveče uopšte nije bio u sali, publika je već znala kome se sprema zahvalnica. Vučić Perović, dobitnik Zlatne mimoze za mušku ulogu u filmu „Oče naš”, nije mogao da dođe zbog privatnih obaveza, pa je njegovu poruku sa bine izgovorio reditelj filma. U njoj je, pre nego što je nagradu posvetio kolegi Draganu Mićanoviću, objasnio šta za njega znači poreklo iz Kotora: „Biti istinski Bokelj znači ne pripadati nijednoj opciji koja nas dijeli nacionalno i vjerski.” Rečenica je zvučala kao lična crta u biografiji, ali u sali koja je nedelju dana ranije gledala kako jedan govor biva zabranjen, odjeknula je kao stav.

39. Filmski festival Herceg Novi, Montenegro film festival, trajao je od 22. do 28. avgusta i zatvoren je uveče poslednjeg dana dodelom nagrada u Kanli kuli, posle koje je van konkurencije prikazan dokumentarac „Planina” Biljane Tutorov i Petra Glomazića. Glavno priznanje, Grand Prix, otišlo je debitantskom igranom filmu „Oče naš” reditelja Gorana Stankovića, koji je uz njega poneo i nagradu za režiju, podeljenu sa Kosarom Mitić za film „17”, zatim Zlatnu mimozu za mušku ulogu za Perovića i nagradu žirija filmske kritike FEDEORA.

Stanković je do „Oče naš” došao kao debitant, a film je zasnovan na stvarnom događaju čiju je priču žiri opisao kao ozbiljno i precizno režirano delo o teškoj temi, sa snažnim glumačkim ansamblom. Za taj debitantski ulazak u igrani film Stanković je istog večera podelio i nagradu za režiju, što u konkurenciji sa iskusnijim imenima nije mala stvar.

Ono što je tu noć u Herceg Novom učinilo pričom za sebe nije bio broj statueta, nego to čime su ih dobitnici propratili. Nedelju dana ranije Draganu Mićanoviću je onemogućeno da na otvaranju festivala pročita govor u kojem je kritikovao vlast u Srbiji i zalagao se za slobodu umetničkog izražavanja, o čemu smo tada pisali kada je ministarstvo branilo tu odluku. Na zatvaranju se taj govor ipak čuo, samo iz tuđih usta. Scenarista Vladimir Arsenijević, nagrađen Zlatnom mimozom za scenario filma „3 nedelje posle” koju je podelio sa Mihom Hočevarom i Srđanom Koljevićem, autorima filma „Skriveni ljudi”, citirao je sa bine baš onaj deo govora koji Mićanoviću nije dozvoljeno da izgovori: „Ono što se dešava sada nama ovde, može se desiti sutra tamo vama.” U sali u kojoj je pre toga aplauz ispratio i Perovićevu posvetu, ta rečenica više nije bila samo citat, nego ponavljanje onoga što je institucija pokušala da ućutka.

Sam Arsenijević je svoju nagradu obrazložio bez patetike, opisujući put koji je film „3 nedelje posle” prešao do publike:

„Sada, nakon premijere u Karlovim Varima, prikazivanjima u Puli, Sarajevu i konačno ovdje u Herceg Novom, jedna stvar je jasna, naš film nalazi put do srca publike, a tema kojom se bavi ma koliko mračna bila, relevantnija je nego ikad.”

Kontekst posle te rečenice govori više od nje same: reč je o filmu koji polazi od samoubistva maloletnog dečaka izloženog vršnjačkom nasilju, temi koja retko dobija ovoliko festivalskih stanica, a opet, kako je Arsenijević i pokazao citatom Mićanovića, uvek stiže do publike koja je razume kao sopstvenu.

Ni na zatvaranju festival nije ostao samo na binu i statuama. U sklopu festivalskog programa održan je i panel „EU with You” u organizaciji WeBalkans, posvećen filmskoj edukaciji i regionalnoj saradnji, na kome je učestvovao i crnogorski reditelj Ivan Salatić. On je regionalnu koprodukciju opisao kao gotovo obavezan put za svaki ozbiljan film u ovom delu Evrope: „Svaki ozbiljan film u ovom regionu mora biti koprodukcija.” Ta rečenica, izgovorena van svečanog konteksta dodele, zapravo objašnjava zašto je i „Oče naš” stigao dovde: program Kreativna Evropa za period 2021 do 2027. raspolaže sa 2,44 milijarde evra namenjenih upravo ovakvoj saradnji, a bez nje bi većina filmova sa ovogodišnje selekcije, uključujući i pobednički, teško imala budžet da nastane.

Zlatna mimoza za žensku ulogu pripala je Snježani Sinovčić Šiškov za „Koke”, dok je nagrada za najbolji studentski film otišla Ademu Tutiću, studentu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, za kratki film „Tarik”. Ta dva priznanja, u senci veće drame oko Mićanovića, lako je prevideti, a upravo ona pokazuju da festival i dalje radi svoj osnovni posao, otvara prostor generaciji koja tek dolazi.

Najveći pobednik večeri po broju statueta jeste „Oče naš”, ali najupečatljiviji trenutak nije bio proglašenje Grand Prixa, nego minut u kojem je jedan odsutan glumac, preko tuđeg glasa, i jedan prisutan scenarista, svojim, rekli isto što glumac koji je trebalo da otvori festival nije smeo da kaže. Kad nagrada postane povod da se pročita zabranjeni govor, ona prestaje da bude samo priznanje za ulogu i postaje deo teksta koji je neko pokušao da izbriše.