Preminuo Ivan Ivanović, kog je „Crveni kralj“ koštao posla

Na naučnom panelu posvećenom njegovom delu, održanom u Prokuplju 2022. godine, Ivan Ivanović je rekao da je celog života nastojao da „književnu Toplicu pomerim sa Juga na Sever“. Pisac je preminuo u Beogradu, u 90. godini života, a vest o njegovoj smrti objavljena je 29. septembra. Tačan dan smrti i datum sahrane u objavljenim vestima nisu navedeni.

Ko je bio Ivan Ivanović?

Rođen je 1936. u Nišu, detinjstvo je proveo u Žitnom Potoku, a školovao se u Prokuplju. Svetsku književnost diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pa je deset godina predavao književnost u Aleksandrovcu i Kuršumliji, posle čega se preselio u prestonicu i posvetio pisanju.

Prvi trag u štampi vezan je za Prokuplje: 1968. godine Književno društvo „Rade Drainac“ objavilo je njegov „Ikarov let“. Portal Južna Srbija Info, međutim, „Crveni kralj“ navodi kao njegov prvi roman, pa se izvori ne slažu oko toga šta je zapravo prvenac, a „Ikarov let“ ni Danas ni RTS ne nazivaju romanom.

Zašto ga je „Crveni kralj“ koštao posla?

Široj javnosti postao je poznat upravo po romanu „Crveni kralj“ iz 1972. Prema pisanju portala Južna Srbija Info, protiv njega je u Prokuplju pokrenut sudski postupak, a Okružni sud ga je u prvom stepenu osudio na dve godine zatvora. Vrhovni sud Srbije tu je presudu preinačio i oslobodio ga.

Posao u kuršumlijskoj gimnaziji ipak je izgubio. Isti portal navodi da su ga progonile partijske strukture i Služba državne bezbednosti tadašnje vlasti, te da je zbog toga sa porodicom napustio Toplicu i preselio se u Beograd. Danas i RTS o tome beleže samo da je zbog knjige ostao bez mesta profesora.

Šta je ostalo iza njega?

Prema podacima Grada Prokuplja, objavio je 18 romana, dve drame, zbirku poezije i više političkih spisa. Istorijski je najviše zapamćen po trilogiji „Narodna buna“, koju čine „Četnici“, „Toplička država“ i „Partizani“, a bavi se Topličkim ustankom iz 1917. Objašnjavao je da je u njoj hteo da književno obradi stvarne događaje, ne izmišljajući događaje ni likove, ostavljajući sebi ulogu komentatora.

Među naslovima su i „Arizani“, „Niški gambit“, „Jugovac ili kako ući u istoriju“, „Braća Jugovići ili kako izaći iz istorije“ i „Vojvoda od Leskovca“, koji je, prema Južnoj Srbiji Info, roman o Iliji Strelji Petroviću. Posebno poglavlje čini pesnik Rade Drainac: Ivanović je njegovo delo počeo da istražuje šezdesetih godina, a 1997. objavio je roman „Crni dani Rake Drainca“. Pisao je i „Drainac između četnika i partizana“ i „Kako upokojiti Drainca“, a slikaru Boži Iliću iz Žitnog Potoka posvetio je knjige „Boža“ i „Sondiranje terena u Žitnom Potoku“.

Uređivao je i časopise „Srpski jug“ i „Topličke sveske“, kojih je, prema podacima prokupačke Narodne biblioteke, izašlo ukupno 14 brojeva. Ta ista biblioteka organizovala je 2022. naučni skup „Književno delo Ivana Ivanovića - novo čitanje“, a zbornik radova sa skupa objavljen je dve godine kasnije.

Kako su se od njega oprostili?

Saša Stanković oprostio se na Fejsbuku rečima:

Napustio nas je Ivan Ivanović, veliki hroničar juga Srbije. Ostavio nam je romane: „Arizani“, „Vojvoda od Leskovca“ (roman o Iliji Strelji Petroviću), „Crveni kralj“… Barem sam jednom uspeo da te dovedem u Vlasotince o kojem si više puta pisao. Zbogom prijatelju, konačno ćeš biti u društvu Bore Stankovića i Stevana Sremca, sa kojima si ovekovečio našu južnjačku muku.

U tekstu „In memoriam“ na portalu Južna Srbija Info, uz koji je među oznakama i ime književnika Bratislava Todorovića, piše:

Upravo sam saznao da je Ivan Ivanović, najznačajniji srpski prozni pisac i jedan od najdarovitijih srpskih književnih stvaralaca, preminuo u devedesetoj godini života. Imao sam čast da organizujem njegov poslednji javni nastup u Zemunu u biblioteci „Sveti Sava“.

Iza Ivana Ivanovića ostali su supruga, sin, snaha i dve unuke.