Nobelova nagrada za književnost 2026 ide En Karson
Švedska akademija je objavila da je kanadska pesnikinja, prevoditeljka i univerzitetska predavačica En Karson dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2026.
Kanadska autorka koja je etimologiju reči označila kao polazište celokupnog svog rada dobila je ove godine najvažnije priznanje u svetskoj književnosti. Švedska akademija je u četvrtak, 8. oktobra 2026, oko 13 časova, na pres konferenciji saopštila da je Nobelovu nagradu za književnost dobila En Karson (Anne Carson u objavi Nobelove fondacije na engleskom).
Akademija je odluku obrazložila jednom dugom rečenicom, a domaći mediji je prenose uz nijansu u prevodu, pa se kod jednih stvaraju “nove forme”, a kod drugih “novi oblici”:
za smeo i inovativan opus koji je, u razigranom dijalogu sa klasičnom tradicijom, stvorio nove forme za savremenu književnost
Ko je En Karson?
Rođena je u Torontu 1950. godine. Tokom karijere pisala je poeziju i prozu, bavila se prevođenjem i predavala na više univerziteta. Gotovo sve što je napisala stoji, kako se navodi, na tački susreta filološke opsednutosti rečima i pesničke težnje ka novom značenju, a ona sama je etimologiju označila kao polazište svog rada. Obrazloženje Akademije taj spoj imenuje drugim rečima, kao razigran dijalog sa klasičnom tradicijom.
Ime nije stiglo bez najave. Prema podacima koje prenosi Danas, En Karson se par dana pred proglašenje nalazila među favoritima kladionica, zajedno sa piscem Can Sjueom, Harukijem Murakamijem i Džeraldom Marnejnom. Kladionice su, dakle, ovog puta bile u pravu, što se kod književnih nagrada ne događa često.
Šta se zna o nagradi i laureatima
Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901. godine, a nominacije se čuvaju u tajnosti 50 godina. Odluku donosi Švedska akademija, koja ima 18 članova. Prošlogodišnji dobitnik bio je mađarski pisac Laslo Krasnahorkai, nagrađen, kako je tada obrazložila Akademija, za
snažno i vizionarsko stvaralaštvo koje, usred apokaliptičnog užasa, ponovo potvrđuje snagu umetnosti
Ova dva obrazloženja dobro pokazuju koliko se ton menja iz godine u godinu: prošlogodišnje je govorilo o užasu i umetnosti kao otporu, a ovogodišnje o igri i o dijalogu sa tradicijom.
Najmlađi laureat do sada je Radjard Kipling, kome je nagrada dodeljena 1907. sa 41 godinom. Najstarija laureatkinja je Doris Lesing, koja je imala 87 godina kada je nagrada 2007. objavljena, a 88 kada ju je primila. Izvori se oko njenog uzrasta razilaze, i jedni pišu 87, a drugi 88, što je posledica razlike između dana objave i dana svečanosti.
