Batut: krpelji najaktivniji u junu, lekaru u prvih 24 sata
Institut Batut upozorava da su krpelji u junu na vrhuncu aktivnosti i daje konkretne mere zaštite pred sezonu izleta i boravka u prirodi.
- Institut Batut navodi da su krpelji najaktivniji u maju i junu, baš pred sezonu izleta.
- Zaštitite se svetlom odećom sa dugim rukavima, zatvorenom obućom i repelentom.
- Kožu pregledajte svakih 3 do 4 sata, a posle uboda javite se lekaru u prvih 24 sata.
- Na mesto uboda ne stavljajte etar, alkohol, benzin, cigaretu ni ulja.
Planiraš prvi pravi izlet u prirodu ovog juna? Onda ti je ovo prva stvar koju treba da znaš pre nego što krećeš. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” upozorava da su upravo sada krpelji na vrhuncu aktivnosti, taman kad i mi najviše vremena provodimo na livadama, u šumi i pored reke.
Krpelji nisu samo neprijatni. Oni mogu da prenesu čitav niz bolesti, od lajmske bolesti i krpeljskog encefalitisa do Krimske-Kongo hemoragijske groznice, anaplazmoze, erlihioze, babezioze, Q groznice i rikecioza. Dobra vest je da se većina ujeda lako izbegne ako znaš par jednostavnih koraka.
Kada su krpelji najopasniji i gde vrebaju?
Krpelji su prisutni od ranog proleća do kasne jeseni, ali nisu svi meseci isti. Vrhunac pada baš na početak leta, kada je vlažnost povoljna, a trava i nisko rastinje gusti.
“Krpelji, koji su prisutni od ranog proleća do kasne jeseni, najaktivniji su u maju i junu”, navode iz Instituta Batut.
Najčešće ih pokupiš u visokoj travi, na ivici šume, u parkovima i na livadama. Zato nekoliko praktičnih navika pravi veliku razliku:
- nosi svetlu odeću sa dugim rukavima i nogavicama, na njoj lakše uočiš krpelja
- obuj zatvorenu obuću, ne sandale ni japanke
- koristi repelent na otkrivenim delovima tela
- kreći se obeleženim stazama, izbegavaj gaženje kroz gust šibljak
Ako vodiš decu ili ljubimca, isti princip važi i za njih, samo što njih pregledaš još pažnjivije.
Šta da radim ako me krpelj ipak ujede?
Prvo, bez panike. Važno je da krpelja na vreme primetiš, pa kožu pregledaj svakih 3 do 4 sata. Posebnu pažnju obrati na mesta gde se krpelj rado zavlači: prepone, pazuhe, zatkolene jame i predeo iza ušiju.
Ako pronađeš krpelja koji se zakačio, javi se lekaru u prvih 24 sata. Stručnjak će ga ukloniti na pravi način i proceniti da li je potrebna dalja kontrola. Ono što nikako ne treba da radiš je samostalno “lečenje” kućnim metodama.
Iz Instituta Batut su jasni:
“Ne stavljati nikakva hemijska sredstva na mesto uboda”, poruka je stručnjaka.
To konkretno znači da na mesto uboda ne stavljaš etar, alkohol, benzin, užarenu cigaretu, kreme ni isparljiva ulja. Takvi postupci mogu da nateraju krpelja da ubaci još pljuvačke u ranu, čime se rizik od prenosa bolesti samo povećava.
Najbolja zaštita je i dalje ona najjednostavnija: pravi izbor odeće, repelent, kretanje stazama i redovan pregled kože posle svakog boravka u prirodi. Tih nekoliko minuta opreza vredi mnogo više od kasnijih briga.
A ti, da li pre izleta proveriš vremensku prognozu i opremu, ili ćeš od ovog juna na spisak dodati i pregled kože na krpelje?
